eXTReMe Tracker
Rekord sa reke Po - som 251cm - Ribolov

Rekord sa reke Po – som 251cm

By on 28/11/2016

Uprkos mom ličnom rekordu, oborenom dve nedelje ranije – somom od dva metara i trideset santimetara, koji nam je podario četrdesetak minuta emocija i adrenalina, pade dogovor da se ponovo nađemo. Moj prijatelj, Demić Dejan i ja, na starom mestu. Italija, Isola Serafini, reka Po. Da možda njegovim ličnim rekordom zaključimo i onako uspešnu  i plodnu sezonu. Mada ja, kada je on u pitanju i naše zajedničke ribolovne kampanje, nikada nisam gledao ko je taj ko od nas dvojice ima ribu na štapu i uvek sam smatrao – a i dalje smatram, da je upecati veliku ribu i izvući je na obalu uvek timski rad i da je to zajednički uspeh. Ja uvek i na svakom mestu i potenciram da sam sve što sam o ribolovu soma naučio – naučio od Dekija.

Poučeni prošlim iskustvom, lošim vremenom, kišom koja je neprekidno lila dvih dana ribolova, odlučismo da ja krenem mojim kamionom, koji ni u jednom pogledu i komforu ne zaostaje za osrednjim kamperom. Sam naš dolazak u mesto, varošicu od nekoliko desetina kuća, stišnjena sa obe strane rekom Po – Isola Serafini, izazvao je nemalu pažnju. Nesvakidašnji konvoj, sastavljen od Dekijevog “tenka” – pikapa iz kojeg je virio camac i mog Magnuma, izazivaao je kod ono malo ranoranioca poglede čuđenja ali i uvek iznova – simpatije, jer je taj konvoj poznat lokalnom stanovništvu i ribolovcima, budući da smo vrlo često ovde i da smo poprilično odomaćeni. Gostiprimljivost tih meštana i lepota koju pruža ovaj kraj, ali i naši nebrojeni trofeji, su jedan od glavnih razloga našeg čestog vraćanja. Espreso s nogu, pozdravi i ustaljen ceremonijal podizanja kampa, zatim, “mučenica” uz gibanicu i molitvu i “Sveti Ilija” je već porinut u vodu.

Spot je u stvari jedna virčina, dubine i do dvadeset metara, kreiran milionima kubika vode koja se preliva preko brane i uz oglušujući šum pada sa visine od desetak metara.

Imola Serafini: Brana na reci Po

Isola Serafini: Brana na reci Po

Iz takvog jednog grotla je naš čamac “Sveti Ilija”, sa nešto manje od tri metara dužine, junački izlazio šlepajući desetine i desetine kraljeva reke Po – kako ih ovde lokalno stanovništvo naziva. A bilo je i dana kada smo zbog same prirode mesta odlazili kući bez ulova, pokisli od kiše i vlage koju stvara vodena prašina koja se konstantno sručuje sa brane i posle ko zna kog kidanja po redu, da noći ne prespavamo, razmišljajući o načinjenim greškama i o taktici  za naredni put, kako bi izbegli neželjena dešavanja. Poslednjih nedelja se ispostavilo da nam nova taktika i drugačiji pristup, mada vrlo rizičan, donosi rezultate. Prkoseći vrtlozima i jakoj vodenoj struji, naše camče smo uspevali da zadržimo u sred tog grotla, tako da u slučaju da zakačimo nekog od krupnih primeraka ne rizikujemo kidanja o podvodne zidove.

Ali, nešto mora da se rizikuje…

Tako bi i tog jutra. Počelo je odlično, navalom mrena i po nekog smuđa. Deki mi poveri novi model svoje glavinjare – te noći završene. Valja napomenuti da su se glavinjare njegove proizvodnje pokazale kao jedne od najlovnijih varalica u Italiji. Do tog dana je izvđeno, potvrđeno i dokumentovano 47 somova.

Primetismo da je odjednom prestalo dotadašnje interesovanje bele ribe, što je moglo da znači samo jedno. Da je neko ili nesto pokvarilo “zabavu” i da bi trebalo da budemo na oprezu…

Dva tri zabačaja u prazno… opet zabačaj, namotavam sporo – nema otpora glavinjare, namotavam brže i primetih kako mi kanap olabavljen prolazi čamac. Brzo namotavanje i kontra. Odmah zatim druga. Tih par delića sekunde su odgovor svakog ribolovca, onima koji to često pitaju, zašto i kako je u stanju da po najgorem vremenu i svakavim uslovima istrpi i iznova odlazi u potrazi za sličnim avanturama. Za tih par delića sekunde – prilikom kontriranja i onoga što posle dolazi, te nakon drila i borbe koja počinje odmah nakon kontre, vredi i po najgorim vremenskim uslovima biti pored ili na vodi.

Odmah smo obojica bili svesni da je ovo još jedan dar Isole Serafini. Još jedan od onih “BIG-ova” koje samo ove ili slične dubine kriju. Vrh stare dobre Jolokije se opasno priblizava vodi uz zvuk najlepse simfonije za moje uši. Penn čija je je kočnica zategnuta skoro na maksimum ne prestaje da svira. Odlučismo se da ostanemo vezani. I bio je to dobar izbor jer smo prosli put rizikovali da nas riba odvuče pod vodopade. Posle 15 minuta pomislih – “umorio se”. Tada i primetih da je, uprkos dva sidra, uspeo da nas pomeri za desetak metara uzvodno.

Bilo je to prvo poluvreme…

U narednih nekoliko minuta Penn svira sve sve tišu i kraću miziku. I najzad mehurići. Prvi znak njegove predaje. Znak da je odbrojavanje počelo. I zaista, pojavljuje se u svoj svojoj lepoti i veličini. Dejan tek iz drugog puta uspeva da mu provuče kanap – na kolenima,  u stilu Duleta Savića urlik i grljenje.

“Sveti Ilija” može da počne svoje najteže šlepanje do sada. Sledi uobičajeni ritual, merenje, puštanje, čestitke kolega oproštaj uz želju da se kad-tad ukaže i nekom od kolega i učini im nezaboravno iskustvo i doživljaj poput ovog koji je danas pričino nama.

A naše zadovoljstvo je nemerljivo, buduću da je ovo naš novi lični rekord, oboren samo nakon dve nedelje od prethodnog i “MOBI-ja” koji je bio 2,30m.

“MOBI 2”, kako smo nazvali ovu ribu je dasa sa čitavih 2.51 m, što predstavlja ne samo još jedan lični rekord – već i nezvanični rekord ovih voda u lovu soma varalicom, pa i dalje – širom Italije.

Uz uobičajni ritual prilikom vraćanja ali sa neuobičajenim adrenalinom i zadovoljstvom, rizikujući da još jednom, po ko zna koji put – budemo kažnjeni što vraćamo ribu budući da je to u reci Po zabranjeno, odlučismo – dovoljno je za ovaj dan.

Polako, tek sada, nakon nekoliko dana – postajemo svesni, da se Isola Serafini na najlepši način, za kraj sezone, potudila da nam pauza koja sledi bude lakše podneta. Sutradan se i Deki ispisao sa mlađim “Mobijevim” rođakom.

I dok je brana u svoj svojoj lepoti tonula u izmaglicu i sumrak, zajedničkim snimkom oprostismo se od nje i od Isole Serafini… na kratko. Do naredne sezone i sledećeg dolaska.

Demić Dejan i Piljak Vladimir

Fotografija za kraj: Piljak Vladimir i Demić Dejan

Doviđenja Isola i hvala ti. Hvala ti za sve one lepe trenutke ispunjene hektolitrima emocija i tonama adrenalina… hvala ti i za one gorke pilule i neprespavane noći… hvala ti za mnoge nove prijatelje…

Doviđenja i vidimo se na proleće… Dejan, Aca, Deki i Vlada!

Vladimir Piljak

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook