eXTReMe Tracker
Prodavanje magle rekreativcima pred sve jasnijim ustupcima alasim

Prodavanje magle rekreativcima pred sve jasnijim ustupcima alasima

By on 20/05/2016

Da li su privredni ribolov i lobi grupe oko njega – ogledane u institucijama, interesnim grupama i pojedincima, zaista toliko uzeli maha, da im je nemoguće stati na put, iako to želi neuporedivo veći broj ljudi od onog broja koji to podržava? Pa čak ni onda, kada je odnos snaga par stotina jednih naspram par desetina hiljada drugih. Recimo 300:60.000?!? Čak i onda kada na svakog privrednog alasa dolazi onoliko rekreativaca i sportskih ribolovaca, bezmalo, koliko ukupno ima registrovanih alasa u zemlji (?!?), a koji dalje, u neslućenoj meri ugrožavaju biodiverzitet naših voda kao svi rekreativni ribolovci zajedno, pa i više od toga. Jer, za njih ne važi niti jedno pravilo, niti jedna restriktivna mera, a sve mere koje država i želi da sprovede, na neki volšeban način ne dobije svoj epilog i primenu pod raznoraznim izgovorima, opravdanjima, i uz neverovatno prodavanje i proturanje magle poštenim rekreativnim ribolovcima, od strane svih onih kojima je to, na bilo koji način i iz bilo kog razloga u interesu, uz vređanje inteligencije poštenim rekreativnim ribolovcima. Samo što se još ne kaže da je za naše dobro (rekreativnih i sportskih ribolovaca) da alasi mogu neograničeno 365 dana u godini da izlovljavaju reke, a da rekreativci moraju i poslednji dinar da vade iz džepa kako bi uopšte mogli na pecanje, i to, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu, na tačno određen način uz poštovanje svih zakonskih normi.
U stvari, to i ne mora da se kaže , jer to jeste tako.
Fali još onaj “narodski dodatak” koji dobro prolazi kod nas, kako će nam za dve godine biti bolje – jer se uveliko radi na tome.
Alasima smeta konkurs o preraspodeli voda, alasima smeta kašnjenje dozvola, alasima smeta skraćena sezona zbog toga, alasima smeta uvođenje lovostaja (tačnije korišćenje samolovnih alaskih alata) u periodu mresta (mart-jun),… i na sve to država popušta – ZAMISLITE!

Uliv Gročice u Dunav

Uliv Gročice u Dunav

Jer će u suprotnom – ŠTA ?!?
Njih maksimum 300 blokirati Dunav i mostove u Beogradu! … Šije mu ga Đura!

Dok sa druge strane, minimum 60.000 rekreativnih ribolovaca ćuti, jer njima tobož’ ne smeta kašnjenje dozvola, ne smeta haos koji je time izazvan, prosečnom rekreativnom ribolovcu ne smeta ni to što na pecanje ne sme da krene tokom zimskog perioda jer od krivolovaca ne može da dođe do mesta, a i ako se kojim slučajem probije do mesta, od krivolova ne može da peca. Pa ukoliko i pokuša da krivolovcu kaže da krivolovi malo nizvodno (jer njemu je svejedno gde će da krivolovi) – zbog toga može i da dobije batine od strane dobro organizovane grupe. Preko leta ista meta, isto odstojanje samo drugi rekviziti i alati – kod krivolovaca, razume se. A i kada nađe mesto gde nema mreža, agregata, grabuljaša, negašenog kreča, plina ili nečeg trećeg, pošteni rekreativni ribolovac, ponovo, ne može komforno da peca – jer nema ribe. Ili je uplašena i šokirana od radnji ovih prvih, zavučena daleko od naših sistema i mamaca, ili je jednostavno nema – jer je izlovljena. A onda, kada se vremenski uslovi pogode, lunarna prognoza bude povoljna, vodostaj “sređen” i neonatalna karta tog ribolovnog područja postane konačno pogodna za ribolov, onda se desi pomor i kolega rekreativan ribolovac sve to nemo posmatra u neverici, jer je konačno posle tri meseca mogao možda nešto i da upeca i da vidi kako izgleda (živa) riba – čisto da ne zaboravi,… ali mu se opet nije dalo.
A kada talas otrova prođe zajedno sa tonama uginule ribe, i počinioc još jednom prođe nekažnjeno, onda dođe lovostaj i kolega rekreativni ribolovac odloži opremu na period lovostaja, kako bi omogućio dostojanstven mrest i održivi razvoj ribljeg fonda.
I za sve to vreme ćuti, jer mu takve okolnosti ne smetaju?!? Navikao je na njih!!! Nada se da će preko leta, ili evntualno s jeseni biti bolje i da će možda i imati šanse da nešto upeca u tekućoj kalendarskoj godini do isteka kupljene dozvole. Ako ne, platiće neku doplatnu u rasponu od 2000 do 10.000 dinara na par zaštićenih područja, pa će tamo, gde bi po prirodi stvari trebalo da bude ribe, da upeca nešto taman toliko da vidi kako riba izgleda. A ako i tamo ne bude, ima rešenja i za to. Dnevna dozvola na nekoj komercijali (pa makar do nje putovao i preko 100km) će mu svakako pružiti zadovoljstvo kao nikada u životu. Još će se slikati i pokazati svima na “Fejsu” kakvog je šarana od 5 kila upecao. A ako ima solidan telefon, možda snimi i puštanje. Da se vidi da je C&R ribolovac.
Ali i dalje ćuti, jer mu ništa od toga ne smeta. Tačnije, slepo veruje onima koji mu pričaju kako je dobro, kako u stvari nikada nije bilo bolje i da je onima koji su za to zaslužni u stvari jako neprijatno koliko im je dobro. Iako je do tog trenutka potrošio polovinu alaske cene dozvole, za koju nije upecao ništa (sem onog jednog šarana od 5 kilograma – kojeg je morao da vrati), uz sreću da tokom zime ili leta nije dobio batine negde u “krivolovačkom gnezdu”, ili ne daj Bože, stradao još gore od hladnog ili vatrenog oružja…
A alasi za to vreme, njih “čak” 300, prete blokadom prestonice, jer im država uvodi (ponovo vraća) lovostaj u vreme mresta kako bi zaštitila i to malo riba što je ostalo, negodujući kako im je neisplativa dozvola koju su platili duplo skuplje od kolege rekreativca koji je kupio sve moguće dozvole kako bi upecao šarana od čak 5 kilograma, na komercijalnoj vodi, iz petog pokušaja, jer na vodama gde važe jedinstvena republička i doplatne – NIJE MOGAO NIŠTA. Alas, tako, besan što su svi njegovi šarani u mreži koju je toga dana izvadio, u prvoj turi – prepodne bili ispod 5 kilograma (gore čak i od rekreativaca na komercijali), skoro svi smuđaraci po kilogram i po, i gotovo sve štuke i somovi ne mnogo veći od dva kilograma a kečige manje od kilograma – preti protestima. Klenove, deverike, mrene, bucove i ostalu “kolateralnu štetu” i ne računa za ulov.
Nepravda Božja za njih (alase), zaista!
Ali se onda alas seti da su takvi, “upravo sa sise odvojeni klinci”, koji ne da nisu ni jednom ostavili svoje potomstvo, već ni u školu nisu krenuli  – ustvari “najslađi”, i da restorani upravo takve traže, te da ipak “nema zime”, ali i dalje (za)preti protestima. Za svaki slučaj, da mu neko to ne uskrati…

Rečna riba ispod mere - redovna "gozba" u skoro svim restoranima, posebno onim blizu velikih reka.

Rečna riba ispod mere – redovna “gozba” u skoro svim restoranima, posebno onim blizu velikih reka, gde najčešće dospeva direktno iz alaskih mreža.

I država na to ćuti!
I ne samo da ćuti, već se povlači i pravi ustupke!
Za to vreme se rekreativnim ribolovcima i dalje prodaje magla kako se stvari pomeraju, kako korisnici nešto rade za njihovo dobro, da stvari “idu” na bolje po rekreativni ribolov, kako je “juče” zaplenjena mreža od čak 5 (pet) kvadrata, kako se planski radi u cilju održivosti i poboljšanja ribljeg fonda, dok se prosečan ribolovac i dalje moli Bogu da će sa dozvolom koju plati (“jedinstvenom” republičkom) moći da upeca i vidi ribu pre kraja godine, uz utehu da će ako tako ne uspe, ipak, na nekom zaštićenom području (za koje je kupio doplatnu dozvolu) moći, ili – u krajnjoj meri ako baš i to ne uspe, na nekoj komercijali će, uz kupovinu dnevne komercijalne dozvole, imati doživljaj kao nikad u životu, …
Dok alasi prete i zahtevaju ukidanje zabrane koju država želi da vrati kao zakonsku obavezu, a koja podrazumeva zabranu korišćenja stajaćih i samolovnih alata u vreme mresta (mart-jun), jer pobogu, imaju samo osam meseci za izovljavanje voda, a i to nije nešto, pošto su jedinke koje “vade”, sve češće ispod mere, na čemu su im, verovatno, rekreativci krivi jer ne poštuju lovostaj, pa je i održivi razvoj ribljeg fonda i biodiverzitet naših voda sve gori, što im utiče na posao… LUDILO MOZGA!

Mreže postale redovan rekvizit i na rekama gde nije dozvoljen privredni ribolov.

Mreže i čamci postali redovan rekvizit (alat) i na rekama gde nije dozvoljen privredni ribolov.

– Hoće li neko, nekada, stati na put alasima i privrednom ribolovu?
– Hoće li im neko, nekada, reći šta smeju, u koje vreme i do kojih granica – a šta ne? I čvrsto stajati iza toga!
– Hoće li država (ma šta to u našem slučaju značilo) uspeti da konačno skroji zakon kojim će šačicu ljudi usmeriti, kao što to čini sa armijom rekreativaca i sportskih ribolovaca, nedvosmisleno i bez u(s)tezanja?
– Hoće li krenuti da sprovodi zakone koje donese?
– Hoće li država (opet, ma šta to u našem slučaju značilo) konačno početi da kažnjava sve one koji nelegalno prodaju ribu, ili ribu izlovljenu na nedozvoljen način u nedozvoljeno vreme (punu ikre) i u nedozvoljenim količinama i merama, ALI I ONE, KOJI TU RIBU KUPUJU I DISTRIBUIRAJU?
– Hoće li ikada (država?) i njeni korisnici krenuti da rešavaju probleme krivolova koji s’godinama sve više uzima maha bez ikakvog obzira po riblji fond (po ugledu na privredni ribolov), ALI ZAISTA I SUŠTINSKI KRENUTI, a ne selektivno i u razmerama “zamazivanja očiju” u periodu prodaje dozvola, i/ili u periodu koji prethodi dugogodišnjoj (partiskoj i kumovskoj) (pre)raspodeli voda, gde mnogi traže svoje mesto pod suncem?
– Hoće li i kada (država?) prestati da da vrši “silovanje” par desetina hiljada istinskih rekreativnih i sportskih ribolovaca u Srbiji i prekinuti povlačenje pred par stotina alasa koji (uz dopuštenje države) svojim “radom” ponižavaju kako kolege rekreativce (za koje zakon važi kao Sveto pismo), tako i naše vode, riblji fond i prirodne resurse (ali i sve zakonske akte koji te resurse štite), te pred kriminalnim grupama i firmama koje “hrane”, “neguju” i finansiraju krivolov svake druge vrste?
– Kada će privredni ribolov (i) kod nas postati privredna grana, uređena kao i svaki drugi deo privrede, a ne legalizovani krivolov kakav je sada, bez (gotovo) ikakvih restrikcija?
– Hoće li i kod nas, kao u svakoj “normalnoj” zemlji (dokazani) zagađivači konačno početi da snose posledice za ono što ostavljaju za sobom, a koje se mere razmerama ekološke katastrofe?
– Hoće li konačno Zakon o ribarstvu, ili Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda kako se on kod nas zove, sa svim svojim podzakonskim aktima, konačno, zaista i suštinski (a ne samo formalno i deklarativno) biti zakon koji će za cilj imati planiranje, efikasno upravljanje i unapređenje ribljeg fonda kao i očuvanje biodiverziteta u ribolovnim vodama uz ZAISTA održivo korišćenje ribljeg fonda i poštovanje etike ribolova?
– Hoće li ovo, KONAČNO, postati skupštinska tema, ali ne tako da se potvrdi sve dosadašnje – već da se menja ono što je loše i štetno (a to je gotovo sve), bez naknadnog vraćanja na staro, pod pritiskom i na zahtev lobi grupa, uz prećutno aminovanje onih koji u svemu tome nalaze i svoj interes?

Naravno da ima još mnogo pitanja koja treba postaviti nadležnim organima, od onih državnih u vidu vlade Republike Srbije preko nadležnog Ministarstva piljoprivrede i zaštite životne sredine, do nadležnih korisnika ribolovnih područja, koja su, uzgred rečeno, katastrofalno i neodrživo napravljena po modelu kako to odgovara pojedincima a ne ekosistemu i prirodnim resursima, ali pre svega ne prema potrebama ribolovaca i finansijskoj održivosti.

Mnoga pitanja koja konstantno treba javno, jasno i glasno postavljati su sadržana i podrazumevana u ovim gorenavedenim, ali mnoga koja bi svakako trebalo postaviti će i sama, po inerciji, krenuti da se rešavaju onog trenutka kada se za to stvore uslovi i kada se nešto konačno počne pomerati na bolje.
Ali stvarno, ne deklarativno!

Uz obećanje da ćemo odsad, kao i uvek do sada, na sve ovo javno, jasno, glasno i nedvosmisleno ukazivati, ostaje nam da se nadamo da ipak neće još mnogo vode morati da protekne našim rekama pre nego što stvari počnu da se rešavaju…
Samo da krenu da se rešavaju, jer do konačnog uređenja i stanja kakvo želimo i kakvo bi zapravo trebalo da bude na našim vodama ćemo, ipak, morati malo da sačekamo. Najpre, da vidimo šta nam je država, dokle se prostire, gde su granice i šta je naše. A da potom, od onoga što ostane, napravimo pravnu celinu koja će biti u stanju da reaguje zaštitnički umesto što pruža ustupke zarad (sitnih) interesa pojedinaca okupljenih u i oko interesnih grupa.
Doduše, koji posmatrano iz ugla pojedin(a)ca – i nisu tako sitni… zbog toga sve i jeste tako.

Nikola Jovanović
Glavni urednik

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook