PRIMAMA I PREHRANA ZA RIBOLOV

Objavio on 30/06/2012

Moderan ribolov na plovak je softificiran do te mere, da se ne može zamisliti bez metode prehranjivanja mesta i zone pecanja, … ili možemo reći i ovako … današnje ribe su softificirane do te mere da je pristup pecanju bez primame odnosno prehrane vrlo često uzaludan posao. Bilo kako bilo, tek, primama ili prehrana kao sastavni deo ribolova, je nešto bez čega se isti danas ne može zamisliti. Da li je moderan pristup ribolovu prosto softificirao ribe, ili obrnuto, osobina prilagođavanja živih stvorenja, pa tako i riba, promenio ribolov u celini, pa tako i sam pristup ribolovu,  pitanje je na koje nema odgovora i analogno je pitanju, šta je starije – kokoška ili jaje. Međutim, činjenica je, bez nekog vida prehrane ili primame ne može se očekivati puno uspeha u ovom sportu ili poslu, zavisi kako ga ko doživljava i kako ga ko upražnjava. Jedno je sigurno, što bolji i temeljniji pristup, to su bolji i rezultati. U ovom članku ćemo pokušati da objasnimo OSNOVE PREHRANE I PRIMAME U RIBOLOVU, njihovu namenu, način i uslovljenost istih od uslova pecanja, vode, vremenskih uslova, godišnjeg doba i mnoštvom ostalih faktora.

Danas, veliki broj proizvođača gotovih smeša nudi i veliki asortiman prehrana, pa vrlo često nije samo bitno imati neku od njih, već je mnogo bitnije koja se primama i kada koristi. Naravno, da bi smo dobili odgovor na pitanja: Koja prehrana? Kada? U kojim uslovima? Na kojoj temperaturi? Gde? Na koji način? Za koje ribe? U kojoj vodi? trebamo pre svega znati, KOJA JE OSNOVNA ULOGA PRIMAME U RIBOLOVU?

Verovatno primećujete da paralelno koristim termine PREHRANA ZA RIBE i PRIMAMA ZA RIBE. To je zato, jer su ta dva termina kod nas ustaljena i koriste se podjednako za istu stvar, pa tako i govorim da bi me svi razumeli. Doduše jesu jako slični – ali samo terminološki, mada bi njihova terminologija trebalo biti uslovljena načinom na koji se i kada primenjuju, kao i svrhom a samim tim i sastavom smeše i komponenti koje se koriste.

Upravo ćemo na samom početku razjasniti osnovnu razliku u terminologiji ali i suštini, između PREHRANE i PRIMAME u ribolovu.

Naime, termin PRIMAMA bi se trebalo koristiti kada govorimo o korišćenju hrane kao sredstva za primamljivanje ribe za vreme pecanja. Preciznije, osnovna namena ili svrha primame je da svojom aromom, mirisima, bojom i ostalim atraktorima konstantno iritira ribu i povećava joj želju za hranom, odnosno da ribi ubrzava metabolizam, ali NIKAKO NE SME DA JE ZASITI. Shodno tome, tako se i pravi smeša, korišćenjem komponenti koji joj daju upravo takve karakteristike. Da riba bude non-stop gladna i puna apetita. Možemo reći da se PRIMAMA deli na dve osnovne grupe. To su POVRŠINSKA PRIMAMA i DUBINSKA PRIMAMA. Više o ovome ćemo govoriti u nastavku i u člancima koji slede i koji opisuju svaku primamu ponaosob.

PREHRANA je terminološki slična PRIMAMI, ali namenski i suštinski sasvim drugo. Ovaj termin bi trebalo upotrebljavati kada se govori o hranjenju mesta i ribe, i to nekoliko dana pre i posle pecanja, do dva-tri dana pre narednog izlaska na vodu. Mesto i ribe se hrane i prehranjuju pre i posle pecanja, da bi se zadržale na određenom mestu. Smeša koja se tada koristi, ili koja bi trebalo da se koristi,  po karakteristikama je sasvim drugačija onoj koja se koristi kao PRIMAMA za vreme pecanja. Samim tim i svrha joj je drugačija. Suprotno onom postulatu za vreme pecanja “PRIMAMITI ALI NE I NAHRANITI RIBU“, sada bi efekat trebao biti suprotan, NAHRANITI RIBU I ZADRŽATI JE SITOM na tom mestu do sledećeg pecanja, da ne bi napustila mesto u potrazi za hranom. PREHRANA se uvek koristi kao dubinska i spušta se na dno. O ovome ćemo takođe više u nastavku i u člancima koji slede, a koji se tiču prehranjivanja mesta pecanja.

Dakle, sada kada smo naveli osnovne razlike između “PRIMAME ZA PECANJE” i “PREHRANE ZA PECANJE” možemo dalje nastaviti o njihovom značaju i povećanju koeficijenta uspešnosti u pecanju njihovom pravilnom upotrebom, koristeći odgovarajuće termine onda kada je to potrebno, bez zabune.

Dubinska primama za ribolov i kugle spremne za plasiranje

Dubinska primama za ribolov i kugle spremne za plasiranje

PRIMAMA

Jedan od najvažnijih faktora za uspešan ribolov su naravno komponente koje čine sastavni deo primame. Kasnije dolaze granulacija “bazne smeše” ili “baze” i na kraju ali ne i najmanje bitno je raskvašenost i težina. Sve je to uslovljeno tipom i načinom ribolova. Odnosno, da li je naša zona pecanja bliže ili dalje obali, da li je voda bistra ili mutna, topla ili hladna, tekuća ili stajaća, brža ili sporija, kao i od toga koje je godišnje doba i koju ribu pecamo. Ovo je (pravilan odabir smeše) jako bitno kod rekreativnog bavljenja ribolovom, ali je kod takmičarskog od presudnog značaja za dobar ulov i pobedu, pri čemu je osnovni cilj zadržati ribu u zoni Vašeg pecanja a ne kod “kolege ribolovca”.

Primetili ste da sam iskoristio termin “BAZNA SMEŠA” odnosno “BAZA“. To je, za one koji se tek upuštaju u ribolovne vode, osnovna smeša koju čine sastavne komponente bez dodataka hlebnih mrva, prezli, zemlje, gline, crvića, seckanih glisti, vode ili nečeg drugog. Recepture koje se koriste za izradu “baze” se drže u najstrožijoj tajnosti proizvođača, pa čak i ribolovaca koji su do te mere zaljubljenici i poklonici ovog sporta da sami prave svoje baze. To na kraju i pravi razliku između uspešnih proizvođača i onih odličnih – tajne recepture. Na tržištu kod nas, a i u Evropi i Svetu uopšte, su se po kvalitetu baza za primamu, izdvojili belgijski proizvolđač Van Den Eynde i italijanski Milo, i njihove baze se smatraju jednim od najprestižnijih ali su i među najskupljim na našem tržištu i kreću se od 3,5 – 5 evra za kilogram. Njihova “visoka cena” se ogleda pre svega u tome, kada se uzme u obzir količina potrebna za jednodnevni ribolov, ili takmičarski dan. Na sve to treba ukalkulisati i cenu dodataka, koji se eventualno dodaju bazi, po želji, u pravljenju primame kao finalnog proizvoda.

Za primamu smo već rekli da se deli na dve osnovne grupe dubinsku i površinsku. Ovde treba pomenuti i gotove smeše za Feeder i Metod ribolov,  za punjenje hranilica koje se ovde koriste, a u kojima se nalaze dodatne komponente koje im daju svojstva koja omogućuju ovakav vid pecanja.

Feeder i metod hranilice

Feeder i metod hranilice

Zbog početnika u ribolovu treba reći da je dubinska primama ona koja se, kao što joj ime kaže, plasira na samom dnu, dok se površinska pravi tako da se zadržava u gornjim slojevima vode, praveći oblak koji privlači ribe površinskog sloja. Naravno njihova osnovna razlika je u načinu samog pripremanja.

Za dubinsku primamu se bazi dodatno dodaje i dobro promeša glina nakon dodavanja vode, i ona se pravi suvlje od površinske. Tako dobijena smeša je dovoljno teška da kugle veličine pesnice koje se prave od nje, odmah po ulasku u vodu padaju na dno. Ovde ključnu ulogu igra upravo tvrdoća, koja ne sme biti suviše meka da se raspadne prilikom dodira sa vodom, ali koja sa druge strane ne sme biti ni dovoljno tvrda da prilikom pada na dno ostane u kamenom stanju i ne rastapa se postepeno.

Prilikom pravljenja površinske primame baza se ne meša sa glinom i dosta je raskvašenija, skoro tečna (malo gušća od jogurta – samo da može da se uzme prstima a da ne iscuri iz ruke ), tako da se zadržava u gornjim slojevima vode praveći oblak koji privlači ribu.

Ovo je nešto što iskusniji ribolovci jako dobro znaju a što napominjem zbog onih koji sutra idu prvi put na pecanje i čitaju ovaj tekst ili onih koji žele da prikupe više informacije pre pecanja. Fakat je, međutim, da treba određeno iskustvo sa ovim i određeni broj izlazaka na vodu, da bi se u potpunosti razumeo ceo postupak. Iskustvo će budući ribolovci i početnici morati sami da prikupljaju i ” kradu zanat na terenu “, a tada će shvatiti koliko je teorija bitna za moderan ribolov, a koju im retko ko želi reći. To je, između ostalog, zadatak ovog portala. Da edukuje, informiše i nauči.

Koju ćemo primamu koristiti zavisi od toga koju ribu pecamo i u kojim slojevima vode se ona nalazi. Međutim, kako ćemo je plasirati, u manjoj ili većoj količini, ređe ili češće, zavisi od toga da li pecamo na stajaćoj ili na tekućoj vodi, kao i, naravno, od količine i veličine ribe koja se nalazi u zoni pecanja.

Primama za stajaće vode

Mada u ribolovu nema nekih egzaktnih pravila koja se ultimativno primenjuju bez promena, čak je poželjno stalno eksperimentisati u situacijima koje to dozvoljavaju, postoje neka ustaljena, koja daju najviše rezultate, pa obično njih kao najdelotvornija i koristimo i usvajamo kao reprezentativna. Mada je čak i to krajnje individualno. Tako se po tim, nepisanim pravilima, smatra da je primamu na stajaćim vodama  najbolje plasirati u manjim količinama ali češće. Najpre treba znati da ribu jako iritira i privlači blago pljuskanje hrane o vodu, a zatim i ono najbitnije, aroma primame koja se širi. Nju čine osnovna aroma baze, i one koju eventualno dodajemo da bi smo dodatno pojačali ukus i miris primami. Ovde je jako bitno napomenuti, da se mora jako voditi računa prilikom dodavanja atraktora i hranljivih sastojaka bazi, da ne bi smo dobili kontra efekat, primamu koja odvlači ribu umesto da je privlači. Na stajaćim vodama više nego na tekućim dolaze do izražaja podela na dubinsku i površinsku primamu. Naime, na stajaćicama, obe se skoro podjednako koriste, za razliku od tekućih voda gde se uglavnom koristi dubinska primama.

Koju ćemo koristiti, naravno, opet zavisi od niza faktora. Koju ribu pecamo, na kojoj dubini, koje je veličine riba ali i konfiguracija samog dna. Za sitniju ribu koja se kreće na površinskim slojevima vode, jasno je, koristimo isključivo površinsku primamu sitnije granulacije – skoro ili potpuno praškastu bazu. Za krupniju ribu granulacija je poput prekrupa od kukuruza. O tome, međutim, brinu proizvođači tako da je dovoljno samo otići u prodavnicu ribolovačke opreme i reći za koji tip ribolova Vam treba baza i koju ribu planirate pecati. Dobićete preporuku a obično cena dosta govori o kvalitetu. Znate onu narodnu ” Ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo”. Šalu na stranu, o granulaciji govorim zbog onih koji bi eventualno hteli da se sami oprobaju u pravljenju baze.

Površinska primama je u dovoljnoj meri po strukturi takva da se automatski otapa u vodu praveći oblak koji privlači ribu. Tako da se tu i ne može mnogo pogrešiti, sem ako se ne pretera sa dodacima. Zbog toga, manje iskusnim, predlažem da ne eksperimentišu sa dodavanjem komponenti primami, da se ne bi desilo da daju brdo para za primamu i dodatke, a da ribu oteraju kod kolege na par desetina metara od njih ili je nahraniti umesto primamiti (prim. aut. “razlika između primame i prehrane”). Dovoljno je kupiti jedno gotovo pakovanje baze od 1 kg, i jedno do tri pakovanja od po 1kg prezli ( u zavisnosti koja se baza koristi i koliko jaku aromu želimo dobiti) to lepo promešati, napraviti smešu nešto gušću od jogurta (poput kiselog mleka ili pavlake) i pravo put najbliže bare ili jezera na pecanje Leucaspius delineatus(belica, belki, kedera, povruša, najlonki, kosulja itd. jer ima jako puno lokalnih naziva). Po pola šake ( kroz prste), plasirati na svakih par minuta. Eventualno se primama malo pojačati ubacivanjem kojeg crvića u nju, ukoliko se oni koriste kao mamac, i to je to, sasvim dovoljno za lep dan pored vode. Oni iskusniji verovatno već imaju svoje tajne recepte kojih se pridržavaju.

Dubinska primama se plasira na samo dno, na način na koji je nešto ranije opisano, kombinacijom baze i gline sa najmanjom mogućom granulacijom ( misli se na granulaciju gline). Međutim, ima razlike u pravljenju dubinske primame za stajaće i tekuće vode.

Naime, način i postupak pripreme su potpuno isti, s’tim što se dubinska primama za stajaće vode pravi za nijansku mekše od one koju koristimo na rekama. Razlog sasvim jednostavan i očigledan. Na stajaćicama nemamo strujanje vode i matice, pa tako ni bojazan da će se plasirana kugla pod silom matice raspasti. Rečna smeša u stajaćoj vodi bila bi pretvrda i ne bi imala pravi efekat jer bi se jako teško topila i vršila osnovnu funkciju – primamljivanje ribe ispuštanjem arome. Ponavljam, smeša treba da bude mekša od rečne, ali ne toliko meka da se kugla napravljena od nje raspada prilikom dodira sa vodom, pod silom izazvanom bacanjem. Zato, moj predlog je da uvek napravite nešto tvrđu smešu, videti kako se ponaša u vodi, pa je nakon toga, po potrebi, dodatno raskvasiti fajtanjem ili pomoću pumpice sa rasprašivačem. Tako je mogućnost greške sveden na minimum.

Primama za tekuće vode

Na tekućim vodama, odnosno rekama kao jedinim takvim, koristimo uglavnom dubinsku primamu, sem u slučaju pecanja “belki” ili “belica” uz samu obalu gde nema jakog strujanja vode usled matice reke, pa tu koristimo površinsku primamu kao na stajaćim vodama. Zato ćemo u ovom delu više pažnje posvetiti dubinskoj primami prilagođenoj tekućim vodama.

Već je dosta toga rečeno i prilično jasno iz prethodnog izlaganja, ali da pomenemo nešto što u prethodnom tekstu nije napisano.

Osnovno je da na tekućim vodama treba imati više primame nego na stajaćim vodama, da plasiranje iste treba da bude u većim količinama u odnosu na stajaćicama i u nešto ređim intervalima. Na svakih 20-30 minuta po 2-3 kugle, koje treba da budu dovoljno teške da ostanu u zoni pecanja ali ipak dovoljno rastresite da voda može da ih lagano otapa i pravi nizvodni talas koji će primamiti ribu. I ovde važi pravilo da ne sme da se baci previše primame, da se riba ne bi najela i jednostavno napustila našu zonu pecanja. Kugle od hrane plasiramo par metara (4-5) uzvodno od mesta stajanja. I ovo je uslovljeno brzinom kretanja vode, ali je 4-5m sasvim dovoljno, ako su kugle adekvatno napravljene. Naša zona pecanja je u tom slučaju 4-5m uzvodno i isto toliko (a ne više od 10m) nizvodno. Dužina od 10-15 metara “vožnje sistema” je sasvim dovoljna za komforno pecanje po ribolovačkom bontonu a da pritom ne ugrožavamo nikoga sa strane. Ukoliko, naravno, situacija na terenu ne nalaže drugačije uslove. U zavisnosti od toga, dužina vođenja sistema se može povećavati ili smanjivati.

Atraktori i dodaci bazi u pravljenju primame i ovde igraju ili mogu odigrati ključnu ulogu u učinkovitosti primame a samim tim i pecanja. Kod dodavanja istih, moramo voditi računa o nizu faktora koji dobru bazu čine odličnom ili lošom.

Godišnje doba i temperatura vode nam u velikoj meri određuju način pripreme primame i njeno plasiranje.

Prolećna primama za tekuće vode. U rano proleće riba je još uvek letargična, slabo pokretljiva, nedovoljno oporavljena od zime a u pripremi za predstojeći mrest pa neće dodatno trošiti energiju za jurnjavom za zalogajima, koje proceni nedovoljno kaloričnim. Zato se u ovo doba godine uglavnom nude primame bogate proteinima i živim mamcima. S toga našu primamu obogaćujemo proteinskim dodacima i zanosnim aromama koje će privući ribu, i kao dodatak obavezno dodajemo crviće ili seckane gliste. Poželjno je dodati malo šećera ili nekog drugog zaslađivača koji predstavlja energetsku bombu, ALI MORAMO VODITI RAČUNA DA NE PRETERAMO.

Letnja primama za tekuće vode. Kada je ribolovna sezona u jeku, a to znači kasnije proleće nakon mresta, celo leto, pa sve do rane jeseni, učinkovita je bilo koja primama. Bazi se tada mogu dodavati, u zavisnosti od vrste ribe koja se peca, sve vrste arome, a nekako su najučinkovitije one koje su imitacija sezonskog voća ili onoga što se nalazi u mikrookolini vode na kojoj pecamo. S toga nije zanemarljiv faktor poznavanje okoline pecanja, čak presudan. Zato ja uvek kada planiram pecanje na nekom novom mestu, dan pre pecanja obiđem teren, odredim zonu pecanja, vidim koja je prirodna hrana ribi na tom mestu i eventualno malo nahranim mesto pecanja onim što ću sutra koristiti kao mamac (ovo već spada u kategoriju PREHRANE, o čemu ćemo nešto kasnije kasnije). Ovo toplo preporučujem svima koji idu na pecanje na teren koji ne poznaju, a koji nije previše udaljen od kuće.

U leto se primami mogu dodavati arome vanile, kokosa, meda, anisa, trešnje, višnje, jagode, dudinke i svega onoga što bi moglo predstavljati prirodnu hranu ribama u tom periodu godine.

Jesenja primama za tekuće vode. U poznu jesen jako visoku učinkovitost imaju primame sa kiselkastom i ljutkastom aromom.

Zimska primama za tekuće vode. Preko zime je jako malo riba aktivno, i tada primame nemaju neku veliku učinkovitost, pa se tada više pribegava smešama koje su sačinjene od ribljeg brašna i zaleđene riblje krvi, ili zaleđene životinjske krvi uopšte.

Po ko zna koji put ponavljam koliko treba biti oprezan sa dodavanjem komponenti bazi, da se ne bi izgubio osnovni efekat koji primama treba da ima. Sa dovoljnim brojem izlazaka na vodu, stiče se i potrebno iskustvo u pravljenju i plasiranju primame, pa se tako i dolazi do sopstvenih recepata koji se primenjuju u odgovorajućim situacijama na odgovarajući način. Međutim, ono što do sada nisam pomenuo a što može i treba da koristi i iskusnijim ribolovcima, je uslovljenost aromatizacije primame i odabir mamaca od kiselosti sredine (u našem slučaju vode) odnosno njene pH vrednosti.

Šta to zapravo znači?

Aktivna reakcija vodene sredine predstavlja koncentraciju vodonikovih jona, i ima oznaku pH. Ova skraćenica je nastala od latinskih reči “potentia- hydrogenii” što u grubom prevodu znači “snaga vodonika”. Ona se na međunarodnoj skali kreće od 1 do 14, pri čemu na skali od 1 do 6 označava kiselu sredinu, a od 8 do 14 baznu. Neutralna vrednost je pH 7. To je upravo idealna vrednost koja odgovara većini riba, a pogotovu šaranskoj vrsti. Najbolje i najprirodnije funkcionišu upravo u kiselo neutralnoj sredini, odnosno vodi. Na kiselost sredine utiču mnogi fizičko – hemijsko – biološki faktori. Od hemijskih najvažniji su ugljendioksid (CO2) i soli ugljene kiseline, koji u najvećoj meri regulišu aktivnu reakciju vode. Kako za ribu voda predstavlja životnu sredinu, pH vrednost vode je od vitalnog značaja za život, funkcionisanje i ponašanje riba. Stoga su sve one jako osetljive na nagle promene pH vrednosti vode. Iz ovoga je nastala podela na prolećne, letnje, jesenje i zimske mamace i primame. Ali i na dnevne i noćne.

Pored standardne godišnje zimsko-letnje promene pH vrednosti vode, koja je uslovljena razvojem planktonskog sveta, raspadanjem opalog lišća u vodi, količinom ulivnih voda, količinom padavina (koje mogu biti jako kisele), temperaturom vode i drugo, postoji i dnevna koja je najizraženija u vodama bogatim podvodnom biljnom vegetacijom, a koja predstavlja biološki faktor koji utiče na pH vrednost vode. Upravo ona, dnevna varijacija pH vrednosti vode, u najvećoj meri utiče na promene u ribljem raspoloženju za uzimanjem hrane i razlike u tipu hrane u toku dana. Ove promene su najizraženije u manjim jezerima i barama, gde fotosintetska aktivnost biljaka može od ujutru do uveče promeniti kiselost vode od 6 do 10. To je dragocena informacija koju mi ribolovci trebamo imati i iskoristiti u odabiru primame ali pre svega mamaca za pecanje na određenoj vodi.

 

Lakmus test papir za merenje pH vode

Lakmus test papir za merenje pH vode

 

Upravo ovo uslovljava podelu mamaca na dnevne i noćne, ali takođe i primama koje se koriste, odnosno aroma kao dodataka primami.

Iz ovoga se vidi, da nam je za uspešan ribolov od vitalne važnosti saznanje pH vrednosti vode pre početka pecanja. Na osnovu toga za pravljenje primame koristimo atraktore koji će povećati ili sniziti pH vrednost zone pecana, a mi uvek težimo da ona bude sa što većim odstupanjem od okoline. Tako ćemo, ako merenje kiselosti vode pre pecanja pokaže blago baznu vrednost – recimo pH 8, kao atraktore za primamu koristiti one sa što manjim pH vrednostima oko 2-3, odnosno jako zakiseljenim. Tako ćemo naš mamac učiniti jako prepoznatljivim ribi i na jako velikim odstojanjima.

N- Butrična kiselina

N- Butrična kiselina

Odličan atraktor za to je N-Butrična kiselina (N-Butyric Acid) koja ima jako nizak  Ph (tek nešto iznad 2), pa ćemo njome vrlo lako naš mamac učiniti jako prepoznatljivim ribama i na velikoj udaljenosti. Međutim, ukoliko se odlučite za N-Buternu kiselinu, vrlo oprezno rukujte sa njom, upravljajte se po uputstvu proizvođača i OBAVEZNO kod sebe imajte kutiju hiruških rukavica i zaštitnu masku, jer ova kiselina ima JAKO NEPRIJATAN MIRIS, ali je vrlo učinkovita i pri jako malim dozama. Prijatnije rešenje u ovom slučaju je aroma jagode, ali daleko manje učinkovita od N-Butrične kiseline. Ukoliko je pak voda u kojoj pecamo kisela, sa vrednostima 6 ili nižim, kao atraktore za mamce i primamu ćemo koristiti one sa jako baznom pH strukturom, da bi smo postigli željeni efekat izdvajanja mamca od okoline. Odličan atraktor za to je aroma lignje koja ima pH oko 10.

Ovakvim pristupom ćemo dobiti učinkovitu primamu i mamce koju će riba vrlo brzo prepoznati usled promene pH vrednosti (povećanja ili sniženja) u zavisnosti od kiselosti vode. Na svakoj bočici ozbiljnijeg proizvođača atraktora piše, ili bi bar trebalo da piše, njena pH vrednost, tako da nam jedino preostaje da kupimo nekoliko varijanti atraktora i trakice koje mere kiselost sredine i pomoću njih izmerimo pH vredost vode (i atraktora ukoliko nema naznačeno od strane proizvođača) pre početka pecanja. Na osnovu te informacije trebamo podesiti kiselost primame. Na isti način vršimo i odabir mamca za pecanje.

pH vrednost pojedinih namirnica

pH vrednost pojedinih namirnica

Moja preporuka je da na ovaj način najpre tretirate mamac, uz korišćenje primame sa fabričkom smešom, a tek onda menjati pH vrednost primame ukoliko Vam ovo prvo neda očekivani rezultat. Razlog jednostavan : SMANJUJETE MOGUĆNOST PRETERIVANJA, koje je u ribolovu lošije rešenje nego uopšte ne koristiti atraktore. Stoga, ukoliko ste početnik uzdržite se neko vreme od ovoga, da se ne razočarate u ribolov na samom početku Vaše ribolovačke karijere, a onda nakon nekog vremena korišćenja klasične primame polako počnite da eksperimentišete sa ovim. I moj savet, uvek stavljajte manje atraktora nego što mislite da treba, pa onda postepeno dodajte ukoliko je to potrebno. U suprotnom grešku nećete moći da ispravite, a ni efekat koji ona prouzrokuje. Bar ne tog dana, na tom mestu.

Ovim smo samo zagrebali u kategoriju primama, kao neizostavnog dela ribolova, pardon, modernog i učinkovitog ribolova, a biće tekstova koji će detaljno opisati svaku primamu ponaosob, odgovore na pitanja zašto koristiti određenu primamu na određenom mestu za određenu ribu na određen način. Kako granulacija, boja, raskvašenost, dodaci poput atraktora, stimulatora gladi i ostalih dodataka utiču na učinkovitost primame.

O primami za sve popularniji feeder ribolov (pecanje sa kavezastom hranilicom sa otežanjem) i metod ribolov (korišćenjem metod hranilice), ovde namerno nije bilo reči, jer to zahteva posebnu pažnju i članak posvećen samo tome.

PREHRANA

Prehranjivanje mesta pecanja.

Pošto smo naveli osnovne razlike između pojmova Primama i Prehrana, te opisali način pravljenja, plasiranja i delovanja primame u ribolovu,  u određenim uslovima na vodi, sada treba reći koju reč i o prehrani, odnosno prehranjivanju mesta između dva pecanja.

Način hranjenja mesta pecanja, nije uslovljeno činjenicom, da li se ono nalazi na stajaćoj ili tekućoj vodi, jer se uvek plasira dubinski, fiksirana za dno. U velikoj meri pravila koja važe za pripremanje primame važe i za prehranu, samo je razlika u svrsishodnosti. Dok u postupku plasiranja primame prilikom pecanja moramo voditi računa o tome da ne nahranimo isuviše ribu koja bi onda bila nezainteresovana za uzimanjem hrane, kod prehranjivanja mesta moramo imati na umu da želimo konstantno hraniti ribu upravo na tom mestu, ali je ostaviti uvek dovoljno gladnu da uzimama mamac kada dođemo na pecanje. Od toga zavisi količina plasirane hrane prilikopm hranjenja mesta između dva pecanja.  Ali ne samo od toga, već i intenziteta izlaska na vodu, veličine i količine ribe koja tu obitava, i samog mesta koje prehranjujemo. To znači da nećemo podjednako nahraniti mesto ukoliko to radimo jednom nedeljno uz svakodnevno pecanje, jednom nedeljno uz jedno do dva izlazaka na vodu, svaki dan uz jedno pecanje nedeljno itd. U principu kod svakodnevnog pecanja na istom mestu, nema potrebe za dodatnim prehranjivanjem osim onoga što koristimo kao primamu dok pecamo. Ukoliko pak rekreativno odlazimo na pecanje vikendom, dovoljno je tri dana pre pecanja otići do mesta i spustiti u vodu određenu količinu hrane koja će na tom mestu dovesti i zadržati ribu do našeg dolaska, ali je ne i nahraniti do te mere da bude sita kada dođemo na pecanje. Sa ovim moramo bti jako oprezni, podjednako kao i kod plasiranja primame tokom pecanja, da ne izazovemo kontra efekat od željenog.

U suštini, prehranjuju se usamljena i skrivena mesta, na kojima pecate samo Vi i niko više, dok na mestima na kojima konstantno ima ribolovaca po pravilu konstantno ima i hrane pa i ribe, zbog svakodnevnog bacanja primame, pa nema potrebe za dodatnim dohranjivanjem mesta.

Bistro !
Nikola Jovanović
Glavni urednik

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

PRIMAMA I PREHRANA ZA RIBOLOV
5 votes, 5.00 avg. rating (99% score)

2 Comments

  1. zoran

    09/05/2013 at 22:07

    svaka ti cast kako si opiso ovo fantasticno

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

eXTReMe Tracker