eXTReMe Tracker
Magla na Presečinskoj bari

Magla na Presečinskoj bari

By on 03/02/2015

Koliko vam se puta samo desilo, drage kolege, da prilikom pripreme i kretanja u ribolov imate onaj osećaj svemoći, da je to “to”, i da se prosto ne može desiti “promašaj”. Počevši (u zavisnosti od tehinke i mamaca koje ste toga dana namenili da ponudite ribama) od same pripreme pribora, opreme, mamaca, primame, “namirnica” koje će vam “čuvati” telesnu temperaturu zimi, i(li) hidrirati organizam u vrelim letnjim mesecima?

Nećmo licitirati brojkama ni procentima, ali verovatno jako često.

Kada na to dodamo faktor “dojave” , “posedovanja informacija” ili “ličnog saznanja” da je riba na tom mestu u tom trenutku aktivna, pa još i idealne vremenske prilike, ne treba posebno pričati o osećaju sa kojim se suočava svaki ribolovac dan pre ribolova i samim dolaskom na ili pored vode. Ponovo, u zavisnosti od toga – šta, čime i na koji način se peca. Svima koji se bave ribolovom je taj osećaj jako poznat, sve i da su se samo jednom našli u sličnoj situaciji.

E, ovo je jedna takva jednodnevna zimska kampanjica. Bukvalno, sa svim gore navedenim atributima.

Destinacija-Presečina, cilj-pecanje štuke, sredstvo-živi mamac (keder).

Ja i moj imenjak (životni, poslovni i ribolovački “pajtos”), poučeni iskustvom od par dana ranije, i upoznati sa činjenicom o aktivnosti štuke na Presečinskoj bari, odlučimo se da ponovimo izlet do Presečine.

Čekajući ga na kapiji sa hrpom pribora, kakav je inače karakterističan za šaranski i feeder ribolov,ali i za ribolov štuke “na balerinu”, zračio sam pozitivnom energijom koja se mogla videti onoliko daleko koliko je gusta magla dozvoljavala vidljivost. I dodatno ohrabren, izvanrednim jutrom koje se samo poželeti može (kada je ribolov štuke u poznu jesen u pitanju) i tom dodatnom faktoru. Magli, kakvu odavno nisam video, a koja se može nožem seći. Takav sam osećaj imao dok sam otežano disao od njene gustine. Konačno se Reno Senik “miniven” pojavljuje iz magle, trpamo stvari i krećemo put Presečine koja je na oko 10-ak kilometara od Leskovca prema Vučju. Na periferiji grada magla je bila još gušća, pa smo se obojica negde oko polovine puta zapitali kako ćemo magistralnim putem koji vodi prema Vučju, uopšte stići do Presečine, a potom, kako ćemo se jako lošim zemljanim putem ( od vinogradarske crvenice koja uz povećanu vlažnost – poprima svojstva gline) popeti do bare, koja je na par desetina metara nadmorske visine, a kojim treba ići par stotina metara (skoro čitav kilometar) od centralnog skvera u Presečini gde prestaje asfalt. Tim pre, što je još uvek bio mrak.

Zimsko vreme, 02. novembar (Mitrovske zadušnice), nešto pre šest sati ujutru. Prilično prohladno. Magla. Štuka prethodnih dana bila aktivna. Uz povećanu opreznost stigosmo do mesta. Imamo odlične kedere.

Svi uslovi ispunjeni !

Magla na Presečinskoj bari

Magla na Presečinskoj bari

Posle kratkog obilaska par pozicija na kojima obično pecamo, izaberemo onu koja je u tom trenutku izgledala najprivlačnija, rasklopimo se, i vrlo brzo se šest štapova našlo zabačeno a njihove balerine na “strateškim pozicijama”.

Do prvih “akcija” smo čekali puna dva sata. Magla ne da se nije podigla ni posle osam ujutru, iako je već i  sunce počelo “izlaziti”, najavljujući tako fenomenalan dan, ali i i probijajući se kroz maglu davalo takav spektar boja, da je prizor bio sve, samo ne ovozemaljski – nego to nije učinila (podigla) ni do 10:30 tog jutra. Nešto najlepše i najuzbudljivije što sam doživeo pored vode, a doživeo sam mnogo toga, iako nije bilo ni jednog konkretnog “poteza” štuke, ne računajući par lepih udaraca i promašaja. Udarci jesu bili lepi, ali su štukice bile toliko sitne, da nisu mogle pošteno ni da “zagrizu” keder. Razume se, u neko normalno i razumljivo vreme za kontriranje, pri čemu je namera da se riba neoštećena vrati nazad.

Ovakvo jutro, baš kao što je ovo jutarnje “maglovito sunce” i najavljivalo, pretvorilo se u fenomenalan, vedar i sunčan dan, sa izuzetno prijatnom prolećnom temperaturom i tek sa povremenim laganim severcem koji je trajao po par minuta, tek da zatalasa nepomično vodeno ogledalo Presečineske bare, i pokrene život u njoj. I to je uspeo, nešto posle pola dana, oko 13 častova. Na rubu tršćaka koji se nalazi u centralnom delu levog zaliva u kome smo pecali, i koji tako predstavlja “ostrvo od trske” je izletela “mama” od, po mojoj proceni, preko tri i po kilograma. Njeno izbacivanje zatalasalo je ceo levi zaliv, a sve to nije moglo a da mi ne vrati vrlo sveža sećanja, od svega dve nedelje ranije, kada je “uletela” kapitalka iz plićaka, na par desetina metara dalje od ove pozicije, prema brani, ispod takozvanog starog autobusa (koga inače više nema). I sve okolnosti pod kojima je ona uhvaćena. Imajući, dakle, u vidu dešavanja od prethodnog dolaska, adrenalin i uzbuđenje nisu nas napustala.

 

Odmah smo dvema balerinama koje su bile oko tog tršćaka pridodali još jednu, ali se “mama” više nije javila tog dana.
Ni mama, ni njene rođake. Ali, bez obzira na to, do samog mraka Nikola (Cvetković) i ja smo se nadali “udarcu”. Bar jednom. Onom pravom – za uspomenu.

Ne samo da se nije desio, nego balerine ni jedom nakon toga nisu ni “zaigrale”.

Razume se, sve ovo smešteno je i u, bezmalo, šestominutnom video klipu:


Mirno i tiho veče zamenilo je ovaj, za mene, nezaboravan dan iako nije bilo ulova.

Mi smo se “pokupili”, sa onim “nedefinisanim” osećajem između “razočarenja” zbog izostanka onoga zbog čega smo došli, i “puni utisaka” svim viđenim, proživljenim i zabeleženim. Na kraju, ipak, prezadovoljni još jednim, novim, iskustvom koje je naviralo od svanuća pa sve do mraka toga dana. Ovaj i ovakav dan, je samo još jedan dokaz da je priroda samo po sebi, a to znači zemlja, voda i čist vazduh sasvim dovoljni faktori (elementi) za uživanje, onda i kada nema ulova – a silno se očekuju. Čak i onda, kao što je ovog dana bio slučaj, kada se u ribolov kreće sa uverenjem – da ne može biti “promašaja”. Falio je samo četvrti element – vatra, pa da “katarza” bude potpuna.

Ali u sledećem delu, i nastavku ove priče – biće i vatre. One prave. Zimske. I sasvm suprotna situacija od ove, kada ima ulova, ali kada zimsko (nepredvidljivo) “vreme” i Presečina pokažu zube…

Nikola Jovanović
glavni urednik

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook