eXTReMe Tracker
Isola Serafini: Reka Po, nova sezona i novi rekord!

Isola Serafini: Reka Po, nova sezona i novi rekord

By on 20/03/2017

Dođe i taj dugo očekivan dan! Otvaranje nove ribolovačke sezone u pecanju soma.

Ni svi ribolovački časopisi prelistani od korica do korica, ni po ko zna koji put pregledane slike i snimci iz prethodnih meseci… ni na desetine pastrmki nahvatanih na komercijalnim vodama, nisu mogle da ublaže svrab u prstima, nataložen ovih nekoliko meseci u očekivanju nove sezone pecanja soma i prave akcije.
Konačno, dođe vreme i za to. Naravno, “pade” brz i lak dogovor. Izabrasmo termin, nakon čega je usledila uobičajena priprema u vidu kontrole pribora i opreme.
Tog jutra, čim se začu zvonuo citofona (interfona), ja skočih na noge i u trenu se nađoh ispred.
Nestrpljivi Dejan, već je ostavio iza sebe 300km – koliko ga deli od njegovog mesta boravka do Milana, gde ja živim i koji je usputna stanica. Za tren oka, uprkos mraku i zakonima fizike, čitavo brdo opreme smestismo u automobil i mali konvoj krenu ka omiljenoj destinaciji.
Isola Serafini.
Tačno tamo gde smo stali prethodne sezone – mojim kapitalnim ulovom. Konvojem u prolećnoj “light” verziji, uputismo se da otvorimo novu od koje očekujemo nove rekorde. Budući da je već nekoliko dana dnevna temperatura prelazila i dvadesti podeok, odlučili smo da našu pokretnu kuću – “Magnuma” od 460 konja, ovaj put “ne uprežemo”, već smo se odlučili za pravu kamp varijantu – sa šatorom. Popodne toga dana smo očekivali društvo trećeg člana naše posade, još jednog Dejana – Sibinovića, iskusnog šarandžiju, koga smo uspeli, na moju i Dekijevu (a i njegovu) sreću, da preobratimo u pravog “catfish” ribolovca, mada je on i dalje vrhunski šarandžija.

Sat vremena koliko nas je delilo od mog stana do naše krajnje destinacije – Isole Serafini, u prijatnom razgovoru i planiranju ove ribolovačke avanture – prolete za tren. Uz jutarnji espreso i razgledanje lepote koja nas okružuje a koja nam je podarila rekordni ulov pre svega četiri meseca (i koja nam godinama unazad pruža neverovatno zadovoljstvo) konstatovasmo jednoglasno, čini se da je bilo pre čitave večnosti.
Dobro ti došli Isola Serafini!
Huk megatona vode iz mraka sa jedne strane i brana obasjana svetlima reflektora sa druge, izazivali su onaj osećaj strahopoštovanja ka tom spoju ljudskog napora da ukroti prirodu i njenim odgovorom na to – svom svojom sirovom snagom.
Narednih pola sata je proletelo u “podizanju” kampa, rituala kroz ribarevu molitvu uz “domaću mučenicu” i spuštanju Svetog Ilije u vodu.
Pogled na njega, vrati nas na tren u prve avanture na Isoli i podsmešljive poglede ostalih kolega sa njihovih Karolina, Bostona, Džonsona… jer su nas sa njegovih 280cm i motorom od 2,5 konja, u koga ozbiljan som ne bi stao ni u nastavcima, na početku naše ribolovačke karijere na ovoj vodi – smatrali kamikazama, gledajući nas u onom grotlu isolske brane. Sve dok naš mali, veliki Svetac, nije počeo konstantno da šlepa jednog po jednog “brku”, postavši tako na kraju naša maskota. Ali, sasvim sigurno i maskota Isole Serafini.
Sa prvim zracima sunca i prvi naš šok. Ništa pred nama nije ličilo na mesto od per par meseci, kada sam ja dobio svog rekordnog soma. Vodostaj je sada toliko nizak da su sa svih strana izronili sprudovi i potopljeni panjevi, a na mestu nekadašnjeg ostrvceta sada su se uzdizale prave peščane dine.
Prvi znaci da nam dosadašnje iskustvo i poznavanje terena neće biti ni od kakve koristi. Odlučismo da prvo napravimo jedan krug kako bismo u novonastaloj situaciji ispitali teren. Tu naiđosmo na još jedno, novo, iznenađenje. Nekadašnje dubine bile su prepolovljene, čuvene rupe od preko 18 m više nema a zbog velikog strujanja, “echo” nam nije bio od pomoći, pa je Dejan tradicionalnom metodom sondiranja dna, zabacivanjem olova uz brojanje i povlačenje – vrlo brzo imao u glavi novu sliku dna i verno mi je opisao – kao da vode nije bilo. Čitao je reku kao knjigu. To je samo jedna od osobina po kojoj se izdvaja, a koja, uz osećaj kad i u koje vreme, kojim varalicama i težinama i sa kakvim vibracijama juriti soma – od njega čini to što jeste. Pravog majstora divljih voda.
Tako je ubrzo otkrio novu rupu koje ranije tu nije bilo.
Iz kasnijeg razgovira sa našim prijateljem ,ribočuvarem Samueleom, otkrili smo razlog tako drastične promene u svega nekoliko meseci – tokom zime. Zbog rizika od naglog otapanja snega, prilikom zadnje poplave otvorili su tri ustave na brani, pa su tone i tone mulja i peska prekrile dno i totalno promenile kofiguraciju dna.
Konačno, verme je bilo i da se posvetimo onome zbog čega smo ovde i šta smo željno iščekivali čitave zime.
Sa prvim zracima sunca raspoloženje nam je vratio jedan “brka”, zavidnih dimenzija, koji svojim ogromnim repom, u znak pozdrava, podiže iskre vodenih kapljica par metara u visinu.

Počesmo sa pročešljavanjem tog dela vode, manjim i većim težinama, na različitim dubinama, uporno i bez stajanja uz par udaraca – verovatno bele ribe. U toj i takvoj upornosti, sunce nas je letnjom žestinom i uz pomoć naših praznih stomaka opominjalo da je podne prošlo i da je možda vreme za mali predah uz okrepljenje tečnošću i hranom. Upravo u tim trenucima se moja varalica na trenutak zaustavi. Ja i Deki imamo dugogodišnji dogovor, od kojeg ne odustajemo, da uvek malo pričekamo sa kontriranjem – kako ne bi kačili ribu za ledja…
I stvarno, varalica nastavi da silazi, što je bio jasan znak da je skliznula sa “gosta”, ali je to bio jasan znak da počnemo “bombardovanje” tog dela.
Posle desetak zabačaja Dejan promeni varalicu i odluči se za jednu sa sitnijom vibracijom. To je, ispostvilo se, bio pun pogodak. Štap mu je poskocio u ruci, siloviita kontra, pa odmah zatim i druga… i bal je mogao da počne.

Bal, koji da bi plesao moraš dobro da paziš na korake, a Dejan je u toj igri bio umetnik. Milina je bilo gledati ga kako tvrdoću svog štapa, kompenzuje drilom i sve begove drži pod kontrolom. Samo što se u ovom slučaju po njegovom licu moglo primetiti da će borba potrajati…

Odlučismo da podignemo sidra, smanjujući tako sa jedne strane, rizik, da se riba upetlja u njih, ali sa druge bili smo prepušteni njegovoj volji i snazi što je svakako bio jedan vid zamaranja. Kako ne bi rizikovali poput prethodnog puta – da budemo odvučeni pod vodopad, Dejan uključi motor i manevrima, majstorski ga polako izvede u mirniji tok. Melodija koja se čula  iz njegovog “Twin Powera”  dok je struna izletala sa špulne velikom brzinom i posle 15 min borbe, značila je da je kraj ove borbe još uvek daleko. Kako bi malo prikupio snagu, Dejan se spustio na kolena, i nadvlačenje konopca je počelo. Nakon desetak narednih minuta prvi mehurići su počeli da se pojavljuju na površini vode, kao znak da se dekompresijom riba sprema na poslednji pokušaj da se domogne dna i eventualnog bega. Cvrstoća Dejanovog Pena, štapa velike snage i tvrdoce i kočnica zategnuta do kraja ubrzo su ga primorali na laganu predaju. Ubrzo se  pojavio na površini i istog trenutka nam se oteo zajednički urlik oduševljenja, budući da se pred nama u svoj svojoj duzini pojavio ON, nekrunisani kralj ovih dubina, njegovo visočanstvo, silurius glanis – SOM.

Polako ali sigurno, Dejan ga je privlačio čamcu a ja sam ga potapšao par puta po glavi kako bi se privikao na naše prisustvo i smiri. Čim mi je dao priliku, uhvatio sam ga čvrsto za donju vilicu i Sveti Ilija je mogao da krene u svoje prvo ovogodišnje šlepanje. To je bio naš uhodan ali i jedini mogući način, s obzirom na malu dužinu čamca, da ga bez rizika dovedemo do obale. Iscrpljen koliko i njegov protivnik, Dejan je uz pomoć kolega sa obale i podmetača nekako izvadio ovu grdosiju na suvo, nakon čega prtistupismo merenju.

Dejanovoj (a i mojoj – naravno) sreći ne beše kraja kad se metar zaustavo na 238 cm.  Bio je to njegov lični rekord, popravljen za 8 cm. Odluči da slavlje odloži za kasnije da bi sto pre vratio ovog “orijaša” u svoj prirodni habitat budući da je jako iscrpljen i da će mu trebati jedan period rehabilitacije pre samog odlaska nazad.

Poslednji pozdrav, poljubac i som je nestao u dubinama…

Vratismo se na obalu i sa Dekijem (Sibinovićem) koji je tek stigao, podelismo radost. Do večeri osim moje greške koja me je posle kraće borbe koštala gubitka jednog lepog primerka, nije bilo većih uzbuđenja, pa smo onako iscrpljeni posle večere i ponekog piva “popadali” od slatkog umora.

Sutradan, Deki je uz lep propratni ceremonijal porinuo svoju barkicu, zalivši je šampanjcem. Svi uslovi za pakovanje ostatka opreme i pokret su ispunjeni.

Pozdravivši se od Isole Serafini, uz standardnu zajedničku fotografiju za uspomenu, zahvalivši reci Po na još jednom divnom ulovu, za uspomenu i uspešno otvorenoj sezoni – rekordom, baš kao što je prethodna zatvorena, pri čemu smo Deki i ja sada zamenili uloge – konvoj je mogao da krene.

Deki i ja za uspomenu na ovaj ribolov

Hvala ti Isola i vidimo se već narednog vikenda…

Vladimir Piljak

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

 

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook