eXTReMe Tracker
Isola Serafini: Priroda uzvraća udarac

Isola Serafini: Priroda uzvraća udarac

By on 31/05/2017

Bilo je to desetak dana za pamćenje…

Dani zbog kojih smo i ribolovačku molitvu morali da prepravimo (“daj mi Bože da upecam toliku ribu, da više nikad neću morati da lažem”)… jer, da bi iko poverovao, ovaj put gotovo da moramo da umanjujemo mere i količinu, budući da ono što (nam) se oko Đurđevdana u Isoli dešavalo, je u stvari ono što ovaj sport izdvaja i ono oko čega su se nekad ispredali mitovi i legende.

31 som na štapu, od čega svega polovina izvađenih – u rasponu između 170cm i 210cm. I jedan dasa od čitavih 230cm.

Ali, krenimo od početka…

U goste su nam tih dana došli prijatelji iz ekipe “Lov i ribolov”, legende srpskog ribolova, momci koji već 30 godina love širom sveta – Jovan Simonović, Srđan Despot Blaf, Miša Davidović i snimatelj – Igor Simonović. S obzirom da se termin njihovog dolaska poklopio i sa mojom krsnom slavom, Đurđevdanom, spojili smo lepo i korisno. To nedvosmisleno uslovljava organizaciju koja podrazumeva bezmalo 10 dana provedenih u ovoj ribolovačkoj kampanji – na reci Po, u Isoli. I nikao je ni iz čega kamp kakvog Isola do tada “nije videla”. Ispod ogromnog gazeba i cerada našlo se mesto za sve što potrebno za višednevni boravak u prirodi. A o kakvom je kampu zapravo reč, dovoljno govori činjenica da su njegov sastavni deo bili i  zamrzivač od 300l, generator struje, mangala, roštilji, stolovi koji bi mogli ugostiti omanju svadbu, spavaći deo…

Ispod nas, na obali, bila je ukotvljena naša mala flota. Sve je bilo spremno da dočeka goste, takvog renomea.

Isola Serafini - Reka Po

Đurđevdansko sečenje kolača

Prvi dan je počeo u duhu slavskih obreda i sečenja kolača, nakon čega su gosti isplovili u pratnji Demića, dok sam ja – kao domaćin, ostao da dočekujem ostatak gostiju. Nije se dugo čekalo na prvi ulov. Demić je otvorio sezonu a Joca je odmah krenuo za njim sa somčićima (po ovdašnjim merama). Nije se dugo zatim čekalo ni da nastupi legenda našeg ribolova – Blaf. On je posle polučasovnog natezanja, uz ogroman napor i još veće iskusvo, uspeo da ubaci u čamac lepotana od 230cm, koji će se kasnije ispostaviti kao najveći ulov ostvaren tokom ove kampanje. Ni nestabilno vreme ogledano u periodičnom smenjivanju kiše, sunca i vetra, nije uspelo da nam pokvari raspoloženje. Nasuprot tome, upravo su to vremenski uslovi koji pogoduju aktivnosti soma i koji su sa svakom upecanom ribom popravljali naše već odlično raspoloženje. A ulova je zaista bilo. Dejan i njegov sin Aleksandar su se, u nekom svom porodičnom duelu, smenjivali u vođstvu. Deki sa tri soma izmedju 170cm i 200cm i Aca sa, takođe, tri soma – ali je on za 10 cm nadmašio oca. Ja sam svoj doprinos dao tek trećeg dana kada sam, konačno, prekinuo negativnu seriju od 6 izgubljenih riba. Sve u svemu, sve je teklo nekim normalnim redom. Vreme između dva izlaska na vodu iskoristili smo za par obilazaka Isole, kojima su naši gosti dopunili već solidan video material.

Obilazak “Aquariuma del Po” je bilo nešto posebno.

Sedamdesetak riba smeštenih u pedesetak  akvarijuma, praktično cele rečne faune sliva reke Po – koji predstavlja jedini takav projekat u Evropi. Stručno objašnjenje vodiča – legende i jednog od najvećih autoriteta kada je reka Po u pitanju, maestra Vitaliana Daolia, bilo je i za naše goste predivno iskustvo. Videti uživo životinjski svet i lanac ishrane reke Po, napad štuke, soma i zabeležiti to kamerom – nezaboravno je iskustvo a siguran sam svakako će probuditi i veliko interesovanje gledaoca kada se epizoda sa ovog boravka u Italiji bude prikazivala u okviru emisije Lov i ribolov u Srbiji.

Zadovoljni ovim i narednim danom, provedenim sa prijateljima iz Tane di Roncarolo-a, poznatim klubom ribolovaca, isprobavajući nove tehnike ribolova ali i specijalitete lokalnih majstora kuhinje – vratismo se u “bazu”, rešeni da ostatak vremena opet posvetimo ribolovu.

Videvši da je voda posle obilne kiše počela naglo da nadolazi a sa njom i velika količina cefala (cipolija), ribe koja iz mora krene uzvodno u periodu mresta, bili su više nego dobar predznak.

Šestog dana je počelo nešto što čak i redovni gosti u Isoli na reci Po nisu viđali. Ili bar ne tako često.

Isola Serafini: Priroda uzvraća udarac

Videvši kako jata cipolija uzaludno pokušava da se popne uz slapove na barni, uskočili smo u čamce i isplovili. Prvi zabačaj i osetio sam kako mi štap poleće iz ruku. Nakon nekoliko sekundi konac je silovito počeo da izlazi sa špulne, ali na moju žalost ne više od 10 metara, nakon čega je pukao kao žiletom odsečen a ja sam se kao posledica toga u trenutku našao na leđima “rasut” po obodu barke. Da zlo bude veće, to je bio samo početak “velikih grizeva”… i gubljenja ribe.

Naredna dva dana to je bila uobičajena slika. U dva navrata tokom dana, somovi su izlazili na površinu, gozba je trajala maksimalno sat vremena i u tih sat vremena smo u proseku imali po četri ili pet kidanja na jednog izvađenog soma.

Bilo je slučaja i kada je Dejan, obema rukama, čučeći, držao špulnu svog Twin Power-a, a ja iza njega sa dve ruke drzao stap !!!

Jednostavno, za pojedine ribe, nije postojao kanap ili najlon u priboru koji je bio dovoljan tih dana. Ni u našem, Dekijevom i mom, koji tamo vrlo često boravimo i pecamo. Ali ne samo mi, čak su i naši gosti – prekaljeni ribolovci, sa tolikim iskustvom i opremom, u više navrata posle višeminutne borbe morali da potpišu kapitulaciju.

Ono što smo tada videli na površini zadržaćemo za sebe, a pamtićemo dok budemo u stanju štap u rukama da držimo…

I na kraju, šta reći?

Družili smo se nedelju dana sa velemajstorima ovog sporta. Imali smo od njih itekako šta da naučimo – i jesmo, a oni su se u Srbiju vratili prezadovoljni. Pun pogodak, reklo bi se, na opšte zadovoljstvo.

Nakon uspešnog (rekordnog) opraštanja prošle sezone od Isole i reke Po, pa ništa manje uspešnijeg otvaranja (n)ove i još jednog ribolova nakon toga, kada su padali rekordi za rekordom i kada smo kolega Demić i ja pomislili da smo videli gotovo sve što Isola Serafini i reka Po mogu da nam ponude, na kraju, priroda nam je očitala lekciju i pokazala da ne možemo ni da slutimo njene krajnje granice.

Njome možeš ovladati, ali samo onoliko koliko ti ona dozvoli…

Ovaj put priroda i “kraljevi Po-a” su odneli pobedu, što nam nije ni tesko palo niti pokvarilo raspoložeje. Nasuprot, presrećni smo najpre što smo bili svedoci svega toga, a potom i zbog svega onoga što su nam priuštili i što će ostati za sva vremena izgravirano u pamćenju.

Evo i polučasovnog video prikaza, jednog dela, ovog iznad napisanog:

Posle svega toga, nama ne ostaje ništa drugo nego da se još bolje pripremimo za sledeći okršaj.

Koristimo prliku da se zahvalimo ekipi sa nadom da ćemo se još koji put sresti,

Dejan, Igor, Aleksandar, Deki i Vlada.

Vladimir Piljak

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

 

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook