eXTReMe Tracker
Bucov

Bucov

By on 11/11/2011

 

Ime Bucov
Lokalni naziv Bolen,Bulen,Belun,Bajin,Pegunica,Pegunca
Latinsko ime Aspius Aspius
Familija Cyprinidae
Rod Aspius
Max.težina Od 8-10 kg
Max.dužina Od 80-100 cm
Vreme mresta April – Jun
Lovna mera Minimum 30 cm
Lovostaj 15.april do 15.jun

 

Osnovni podaci, opis i građa

Bucov (lat. Aspius Aspius) je slatkovodna riba iz porodice Cyprinidae. Bucov dakle pripada šaranskoj vrsti ribe. Međutim, iako je tako bucov je grabljivica za razliku od rođaka šarana.Kao i sve grabljivice, karakterišu ga vitko i jako vretenasto telo, pravilnog i skladnog oblika, sa velikim i snažnim perajima. Kao i sve grabljivice, i bucov, ima  snažno i veliko repno peraje koje je jako usečeno na sredini i izrazito je sive boje. Pored repnog i leđno peraje je kompletno sive boje, dok su sva ostala u osnovi crvenkasta a po obodu siva. Glava mu je jako srazmerna u odnosu na telo i kompletnu veličinu sa pravilno i duboko usađenim ustima sve do škrga, na čijim vilicama nema zuba. Kao i kod rođaka šarana, i kod bucova se subi nalaze u ždrelu. Tačnije, bucov, svoj plen prihvata izreckanim škrgama kojima ga prosleđuje u zuboliko ždrelo u kome se nalaze izrasline nalik zubima. Tamna boja glave koja se preliva u zelenkastu pruža se duž čitavih leđa. Bokovi su srebrnastosivi sa plavkastom, žućkastom ili zelenkastom nijansom u zavisnosti od staništa, dok je trbuh izrazito bele boje. Na uzdužnoj liniji koja se pruža od središnjeg dela glave pa sve do sredine repnog peraja, zakrivljenoj na sredini tako da prati trbušnu liniju tela, nalazi se 57 do 70 komada sitne krljušti. S obzirom da u idealnim uslovima dostiže dužinu i do 1m i težinu od 10 kg, kod vcećih primeraka, onih  preko 2,5 kg težine, možete primetiti blago pogrbljenje  u predelu od glave do leđnog peraja i izraženije povijen trbuh. Međutim, prosečni primerci koji se pecaju su oko četrdesetak santimetara. Bucov spada vrsti sa srednje kratkim životnim vekom, kada je riblji svet u pitanju, koji dostiže do 15 godina starosti. Lokalni nazivi su mu, pored onog najpoznatijeg narodnog “rođaka” – bolena, još i belun, bajinpegunica ili pegunca. Ali, o lokalnim nazivima riba u Srbiji je zaista nezahvalno govoriti. Jako je borbena riba, poput pastrmke, pa je izuzetno zahvalna i pogodna za sportski ribolov, a za sportsku ribu je sa pravom odnedavno i proglašen. Nije baš najpopularnija riba što se jela tiče, jer ima jako puno kostiju. Mada, ima jako ukusno meso, i kada se pripremi na odgovarajući način, jesti bucova je izuzetno uživanje.

[flgallery id=9 /]

Stanište, ishrana i  navike  

Da bi smo pričali o tome kako i na kojim mestima, zatim na kojim dubinama i kojim mamcima, trebamo tražiti bucova, prvo trebamo videti koje su to navike koje odlikuju ovu vrstu ribe. Naime, bucov se kao mlađ i u periodu dok je mala riba hrani planktomima i larvama koji se nalaze u vodi. Odrasli bucov hrani se sitnijim ribicama – mlađi drugih riba, kauglerima, sitnim vodenim mekušcima, ali neretko i “mališanima” svoje vrste, kao i većina grabljivica. Retko kada će, kada već može da bira, da uzme krupnije kedere pre onih sitnijih. Jer, kao i svaka grabljivica i bucov želi da sa što manje utrošene energije dođe do plena i zalogaja. Tako da bucova tražimo na mestima gde se nalazi njegova prirodna hrana. A to znači gde se voda prelama iz brzaka u tišak gde pritom pravi kružne virove, i u brzacima gde ima dosta prepreka koje vrtlože vodu kao što su: panjevi, razni predmeti ili stubovi mostova. To su zagarantovana mesta za bucova. Treba znati da bucov prilikom hranjenja dolazi i sasvim blizu obale, u potrazi za mlađi koja se tu skriva, tako da se neretko peca i na svega metar do dva od obale. Bucov nam, međutim dok se hrani, vrlo često i sam pokazuje mesto na kome se nalazi, bacajući se na površinu vode u lovu za sitnijom ribom, budući da se uglavnom hrani pri površini i to jako agresivno. Bucov se hrani par puta dnevno u razmacima od po par sati. Najaktivniji je, međutim, u ranu zoru u svitanje ili u kasnijim popodnevnim časovima pred veče. Ceo dan je aktivan samo po oblačnom vremenu. U delovima dana kada se ne hrani, vreme provodi u mirnijim tokovima vode. U principu jeste jatna riba, ali nije isključeno da se kreće i sam. Pravilo je da su “samci” uglavnom i kapitalci, dok su oni koji se kreću u jatima znatno manjih gabarita. Odnosno, što je jato veće to su ribe manje i obrnuto.
Vrlo često “krstari” ispod mostova, oko stubova i vodenih prepreka, kreće se blizu splavova i oko usidrenih čamaca, blizu dokova, zna da bude oko potopljenog stabla i panjeva, pa su to idealna mesta na kojima možete da ga potražite.

Razmnožavanje

Bucov se mresti u kasno proleće pa sve do početka leta kada temperatura vode dostigne nivo između 15 i 20 stepeni, od sredine aprila do sredine juna, kada je ujedno i lovostaj za ovu vrstu ribe. Polnu zrelost bucov dostiže na trećini životnog veka, i to mužjaci u petoj godini, a ženke između pete i šeste godine života, kada otprilike i dostignu minimalnu dozvoljenu lovnu meru od tridesetak santimetara. Ženka polaže od 50.000 do 100.000 komada ikre, lepeći ih za peskovito ili šljunkovito dno. Vreme inkubacije položenih jajašca traje između dve i tri nedelje u zavisnosti od temperature vode, nakon čega se izleže mlađ. Tako izlegnuta mlađ se potom drži priobalnog pojasa hraneći se plankonima ali pre svega skrivajući se od grabljivica. Jako su zanimljive promene koje se kod mužjaka uočavaju u vreme mresta, a to su bradavičaste izrasline na prednjem delu tela i na glavi, koje se po završetku mresta povlače. Ovo je još jedan pokazatelj kada ovu ribu treba vratiti u vodu, ukoliko se nađe na udici i van datumski propisanog lovostaja, jer se iz godine u godinu vremenski uslovi i klima tako drastično menjaju, da je i vreme mresta pojedinih vrsta znatno poremećeno.

Mamci i pribor za pecanje

Bucov se uglavnom peca varaličarenjem, mušičarenjem, vodjenjem živog mamca, i vrlo retko na plovak, što je svakako način na koji ćete imati najmanje ulova. Shodno ovome, pribor koji trebamo posedovati kada krenemo u ribolov na bucova, zavisi od načina na koji želimo pecati ovu ribu.

Prvi i neprikosnoveni način pecanja bucova je varaličarenje. U ovom slučaju oprema koja nam je potrebna u mnogome zavisi od toga da li očekujemo manje ili veće komade. Ukoliko idemo na varijantu pecanja u jatu a to su obično manji komadi dovoljan je i štap brže akcije i težine bacanja 20-40 grama. Za pecanje “samaca” koji mogu da budu teški i po par kilograma neophodan je takođe oštar štap sa vršnom (brzom) akcijom težine bacanja i 40-80 grama. U oba slučaja vrlo često je potrebno varalicu zabaciti jako daleko od obale, čak i do 50m. U svakom slučaju, neki koji će u zavisnosti od ribljeg fonda u datoj vodi i situaciji u potpunosti zadovoljiti potrebe pecanja bucova. I ne samo pecanja nego i, što je mnogo bitnije, vađenja i smeštanja upecanog komada u čuvarku. Pošto se bucov varaličarenjem peca tako što se varalica vodi brzo i uzvodno (u smeru koji je suprotan smeru kretanja vode), potrebna je jaka i brza mašinica (prilagođena štapu) sa minimalnim prenosom od 5,5:1 sa preciznom i jakom kočnicom, jer je bucov izuzetno snažna i borbena riba, a pogotovu krupniji kapitalni komadi. Najlon (monofil) ili upredenica (struna) treba da budu ne kruti i lako rastegljivi da ne bi dolazilo do upredanja i uvijanja. Idealni su u najloni u rasponu od 0,20 – 0,25 mm. Upredene strune su, naravno, mnogo manjeg promera, a njihova nosivost se uglavnom izražava u librama. Ukoliko Vam budžet dozvoljava i koristite neki od najmodernijih nanofila debljine su višestruko manje. Moja preporuka svima, koji naravno to mogu da priušte, je svakako Barkley nanofil debljine svega 0,10 mm ili 0,12 mm, sa kojim ćete bez problema izvući i najvećeg bucova. Druga prednost nanofila je i ta što omogućava i 30-40% duži zabačaj zahvaljujući “nula memoriji”. U svakom slučaju prava stvar za varaličarenje. Naravno, “strune” prilagođavamo priboru koji koristimo, a pribor situaciji koji diktrira riblji fond i uslovi na vodi. I na kraju koja reč o varalicama koje treba koristiti. Moje lično iskustvo, a varaličarenje svakako nije moja glavna tehnika pecanja, je da bucov najviše voli male uzane varalice nalik metalnim kašikama, upravo takozvane “kašike”.  Idealne dimenzije su od 3 cm a svakako ne veće od 4 cm. Ovo su ujedno i ne tako skupe i svima pristupačne varalice, pa stoga izbegavajte “kašike” nepoznatih kineskih proizvođača već, za sličnu ili čak istu količinu para, kupite proverenu varalicu poznatog proizvođača. Podjednako lovni su i metalni “leptiri” istih dimenzija 3-4 cm. Preporuka iz ove grupe može biti Pilker klasičnog izduženog oblika i sedefasto-prizmatik bokova u varijantama 7 grama, 10 grama ili 15 grama. Opremljen je velikim 3D okom i jakom trokrakom udicom na kraju. Pilker je čak, u nekim slučajevima, i lovniji od “kašike”. U savakom slučaju sa ove dve varalice u kutiji sa priborom, ulov sigurno neće izostati. Pored toga za varaličarenje bucova, mogu se koristiti i strimeri (kozja brada) u kombinaciji sa vaser kuglom, i neki uzani vobleri. Naravno varalce mogu biti i veće i teže, opet, u zavisnosti od uslova na vodi i ostatka pribora koji koristimo. Sve je modernije ciljano pecanje bucova i jačim priborom i većim i težim varalicama, pa sve to treba prilagoditi i uskladiti jedno sa drugim. Sa druge strane, postoji ne mali broj kolega varaličara koji sve više vrše preorjentaciju na lagan i ultralagan način varaćičarenja. Pre svega jer je sve manje razloga za “težim” priborom, budući da je sve manje i riba u našim vodama koje bi takvim priborom ciljano pecale. To, svakako, nije nešto čemu treba pribegavati kad je u pitanju pecanje bucova, ali svakako sve delove pribora treba usaglašavati sa uslovima koje diktira voda i riblji fond.

Drugi i podjednako dobro lovni, ali za nijansu manje primenjivan način, je pecanje bucova mušičarenjem. Ovaj način pecanja uglavnom se primenjuje u kasno proleće kada dani postaju topliji i naravno preko leta. Za ovaj tip pecanja, logično, potreban nam je mušičarski štap. I to ne bilo kakav mušičarski štap, već, isto kao i kod varaličarenja, štap sa izraženim bacačkim karakteristikama, pošto vrlo često mora da se zabaci i po par desetina metara pa čak 50 m i više. To je svakako jako teško postići sa obale, kakav god da je štap koji koristimo, pa se zato mušičari uglavnom iz čamca ili iz vode ukoliko uslovi to dozvoljavaju. Za standardno mušičarenje dovoljan je štap dužine 3m i standardni mušičarski plutajući najlon debljine 7/6 sa predvezom debljine 0,25 mm i na kraju neku od mušica za koju mislite da je lovna kada je bucov u pitanju. Favoriti kolega mušičara su definitivno strimeri koji su fenomenalna imitacija sitne bele ribe, što je idealno za pecanje bucova. To su: Clouser Minnow, Half and half, Hollow Fly, Flat Wing, Polarfiber Minnow, Surf Candy (pogledajte slike). Kod mušičara je, čini se, najizraženije lično pravljenje mamaca. Sistem, međutim, možete dodatno opteretiti vaser kuglom tako što je napunite vodom do polovine ili čak 2/3 do 3/4 ukoliko želite ekstremno dugačke zabačaje sa obale. Pecanje bucova nam u velikoj meri olakšava on sam, jer ga karakteriše bacanje iznad vode u trenutku kada uzima hranu, i na taj način pokazuje mesto na kome je aktivan. Mada u danima kada je bistra voda oni se vide i golim okom te je svakako pecanje bucova nešto lakše od pecanja nekih drugih vrsta. Tako da, i kada je mušičarenje bucova u pitanju, lako možemo uočiti mesto na kojem se nalazi i upravo tamo mu ponuditi našu izabranu veštačku mušicu ili strimer. Kada je pecanje bucova mušičarenjem u pitanju, važna napomena je da ne menjate tako često mušice, jer ukoliko isprati pogledom vaš prvi zabačaj, kada mu po drugi put ponudite istu mušicu ili strimer, velike su šanse da će je odmah zgrabiti. Tako bar kažu kolege koji imaju iskustva sa mušičarenjem bucova. Udarac bucova je jako surov i budite spremni u svakom trenutku, a pre svega sa podešavanjem vašeg pribora i kočnice na aparatu za namotavanje.

Na trećem mestu je tehnika vođenja živog mamca, ili popularno nazvana tehnika “oživljavanja mamca”. Jasno je da se ovde radi o stavljanju žive ili polužive male ribice na udicu, pa čak i mogućnost stavljanja potpuno mrtve ribice. Naime, udicu namenjenu za to provucite kroz usta mamca ( belice ili bodorke ne duže od 5 cm) ali tako da vrh udice izađe kroz škrga pa se povratno zabije u mekanom delu. Ovaj način postavljanja mamca na udicu nam omogućava da ribica što duže ostane na udici usled jakih i dalekih izbačaja, a ovo je upravo najbolji način da se to ostvari, ali što je takođe jako bitno mora se voditi i računa da se ne poremeti aerodinamika ribljeg tela, jer ukoliko se to poremeti kretanje ribe kroz vodu prilikom vođenja je neprirodno i totalno poremećeno što ni jedna grabljivica pa ni bucov baš ne obožavaju. Sve se može dodatno ojačati još jednom manjom udicom koja se zabije bočno sasvim površinski iz gore navedenih razloga. Koristi se najlon kao i kod varaličarenja, debljine 0,20 – 0,25 mm i štap sa oštrom, dobrom vršnom akcijom, koja ima značajnu ulogu u zamaranju ribe. Nakon izbačaja vođenje mamca se vrši na dva načina.

U prvom slučaju zabačaj vršite nizvodno i popreko na tok vode. Kad mamac padne u vodu, počinjite sa srednje brzim namotavanjem (duplo sporije od vođenja varalice) prema sebi sa štapom uzdignutim na gore kako bi mamac ostao u površinskom sloju vode na 20-30cm. Ukoliko primetite da bucov prati mamac nikako ne posustajte sa vođenjem, već par puta ubrzajte mamac ali ne bržim namotavanjem, već tako što ćete par puta cimnuti štapom na gore, što će prirodno ubrzati pa opet usporiti mamac uz simulaciju eventualne ranjivosti ili bolesti, što grabljivice ne praštaju, pa tako ni bucov.

Drugi je način kada se zabačaj vrši potpuno nizvodno. Za ovaj vid vođenja mamca potrebna je i vaser kugla na predvezu 50 cm od udice i, kao i u prethodnom slučaju, bez olova. Posle izbačaja zaustavite mamac da ga vodena struja koja mu dolazu u susret lagano potpuno prirodno pomera. Ukoliko posle određenog vremena bucov ne reaguje, počnite sa laganim namotavanjem. Brzina namotavanja u ovom slučaju treba da bude par puta manja od vođenja varalice i duplo manja nego vođenja živog mamca u prvom slučaju. Na ovaj način može se desiti da bucov prati mamac sve do obale i tek tu izvrši napad. Ako se to desi udarac će biti surov. Vodite računa o količini najlona u špulni koje uvek treba da ima dovoljno zbog zamaranja ovog neprikosnovenog borca, pogotovu kada se radi o kapitalnim primercima.

Poslednji način za pecanje bucova je svakako plovkarenje ili pecanje na plovak. Ovo i nije najpopularniji način za ciljano pecanje bucova i uglavnom se dešava slučajno, ali ako se već odlučite za njega evo nekoliko prakičnih saveta. Bucov se uglavnom peca ispod mostova, oko brana, čamaca, splavova ili nekih drugih prepreka u vodi. Ukoliko se odlučite za pecanje bucova na plovak trebate ispoštovati sledeće stvari. Neophodan je “oštar” teleskopski štap sa sprovodnicima, dobro izbalansiran, dužine 5 do 7 metara. Idealan je “bolonjez” dužine 6m. Koristi se srednje lak do srednje težak pribor, u zavisnosti od činjenice da li pecate u stajaćoj ili tekućoj vodi, i, ukoliko pecate na reci, od brzine matice ali se kreće u rasponu od 3 – 5 grama, ali i više od toga u slučajevima kada je to potrebno. Veličina udice od 10 – 8. Debljina najlona 0,20 – 0,25 mm. Od mamaca su najučinkovitiji manji primerci belice ili bodorke, ne veće od 5cm, a  idealni su živi mamci od 3cm – 5cm. Nešto slično kao kod pecanja bandara. Dešava se da kao “kolaterala” bucov dođe i na hleb prilikom plovkarenja bele ribe. Jednostavno, u ribolovu neka egzaktna pravila više i ne postoje.

Zbog karakterističnog načina na koji bucov uzima hranu, najčešće se sam zakači na udicu i pre kontriranja, koji god način pecanja da primenjujete. Najveća umetnost je nakon toga, zamoriti i izvući ribu, te je smestiti u čuvarku, mada je moj savet uvek ribu vratiti nazad u vodu. Još jedna napomena za kraj. Prilikom lova bucova, vrlo često može se desiti da se na vaš mamac zaleti štuka. U tom slučaju sasvim sigurno dolazi do gubitka dela sistema jer bez obzira na debljinu i jačinu najlona štuka će vrlo lako pregristi sve što nije sajlica namenjena za pecanje upravo štuke. Ne pokušavajte, međutim, da sajlicom osiguravate sistem prilikom pecanja bucova, jer on neće ni pogledati mamac koji je postavljen na sajlicu. Zato, ako se desi štuka – DESILA SE !

Bistro !
Nikola Jovanović
Glavni urednik

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

4 Comments

  1. nikola

    30/07/2012 at 17:56

    hteo bih da vas pitam,posto nisam do sada pecao vaser kuglom,dali nju trebam voditi sporo kao kad vodim voblera za smudja ili brzo kao katmastera.i prilikom prebacivanja lovnog mesta motati brzo ili polako.unapred hvala

    • Ribolovački Portal Srbije

      Ribolovački Portal Srbije

      30/07/2012 at 19:57

      Kao što znate, u ribolovu ne postoje neka egzaktna pravila koja se striktno primenjuju i od kojih se ne odustaje. Tako da je ista stvar i u ovom slučaju. Pokušajte i jednu i drugu varijantu pa ćete sami videti sa kojom imate više uspeha.
      Na zaboravite, to nikako ne znači da ćete i sledeći put na istoj ili nekoj drugoj vodi imati uspeha sa istom metodom vođenja vaser kugle ili varalice.

      Isto kao i kod vođenja voblera, strimera ili gvozdenih varalica poput kašika, moraju se isprobavati različiti načini i brzine vođenja, dok se nađe dobitna kombinacija za taj izlazak na vodu, i buckov cug tog dana.

      Bucko voli malo brže kretanje mamaca, pa uvek počnite tako sa vođenjem.
      ALI MENJAJTE AKO NE IDE.
      Svaki novi ribolov je novo istraživanje…PA ISTRAŽUJTE.
      🙂

  2. Ribolovački Portal Srbije

    Ribolovački Portal Srbije

    03/07/2012 at 23:26

    Poštovani Aleksandre,
    na našem portalu imate nekoliko opcija za bucova, kada su varalice u pitanju.
    Između ostalih, ima i tri površinska voblera koja su se pokazala kao izuzetno lovna na Južnoj Moravi.
    http://www.ribolov.co.rs/najlovnije-varalice-za-bucova/
    U nadi da ćete i Vi imati dobrih ulova sa ovim varalicama,

    Bistro !

  3. aleksandar

    03/07/2012 at 12:37

    mozete da mi predlozite neku povrsinsku varalicu za bucova i to na jakim vodama?? ali samo mi je povrsinska potrebna?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook