eXTReMe Tracker
Bodorka

Bodorka

By on 06/11/2011

 

Ime Bodorka
Lokalni naziv Žutooka,Zlatooka,Crvenookica,Platika
Latinsko ime Rutilus rutilus
Familija Cyprinidae
Rod Rutilus
Max.težina Do 2,1kg
Max.dužina Do 45 cm
Vreme mresta April – Jun
Lovna mera Nema lovne mere
Lovostaj Nema zabrane lova

Osnovni podaci, opis i građa

Bodorka (lat. Rutilus rutilus) spada u grupu bele ribe iz familije šarana (Cyprinidae). Isključivo slatkovodna riba, i jedan od najčešćih stanovnika naših voda. Može se naći i u barama ili kanalima, i u jezerima, i u rekama i njihovim pritokama, pa čak i u potocima. U nekim vodama je bodorka dominantna i najbrojnija vrsta ribe. Ova riba ima jako puno lokalnih naziva, a razlog je upravo njena rasprostranjenost po čitavoj Srbiji. Tako, često možete za bodorku čuti još i naziv žutooka, zlatooka, crvenookica, platika, grunec, siruna. Vrlo je slična rođaki “crvenperki”. Boja peraja a pogotovu trbušnih i analnih može dodatno da zbuni jer se kod bodorke menja u zavisnosti od godišnjeg doba i  temperature vode. I kreće se od žućkasto-crvene u letnjim mesecima, preko ružičaste u jesen, do jarko crvene u zimu u izrazito hladnoj vodi. Bočno, leđno i repno peraje uglavnom ostaju smeđkastosiva. Bodorka se, međutim, od crvenperke razlikuje u nekoliko nijansi. Prva: zlatnožute oči sa karakterističnom mrljom (pegicom) u gornjem delu, i izrazito crvenim “irisom”, koje su u velikoj meri odredile njen najčešći lokalni naziv. Druga: bodorka ima dva reda zuba, za razliku od crvenperke koja ima samo jedan red. Treća: bodorka se od crvenperke razlikuje i po broju “žbica” u repnom peraju. Bodorka ih ima 19 za razliku 17 komada koliko ih ima crvenperka. Tako da se vremenom, i sa sticanjem ribolovačkog iskustva, ipak lako, pravi razlika između ove dve bliske rođake. Mada, ovaj portal treba upravo i da posluži svima onima koji prave svoje prve korake u svet ribolova, i koji žele da to rade sa određenim predznanjem ili čak apsolutnim znanjem, u zavisnosti od sopstvene percepcije i poimanja ribolova.

[flgallery id=8 /]

Bodorka ima krupnu krljušt koja se veoma lako skida. Ima 42-45 komada krljušti po uzdužnoj liniji, na sredini malo spuštenoj, koja se pruža od glave do repa. Leđno peraje je postavljeno u liniji sa trbušnim. Telo bodorke je lagano spljošteno sa bočne strane ali je horizontalno izduženo. Leđa su crne boje sa plavkastim, zelenkastim ili žućkastim odsjajem u zavisnosti od sredine gde živi, dok su bokovi srebrnastosivi. Može da dostigne težinu i preko 2kg, dužinu od 45cm i 19 godina starosti, ali se prosečna težina koja se uglavnom lovi kreće od 80 – 450 grama. Krupniji komadi koji spadaju u red rekordnih težina su uglavnom primerci koji su nastali ukrštanjem bodorke sa crvenperkom, deverikom ili nekom drugom vrstom bele ribe. Izrazito jatna riba, koja živi u velikim jatima sa svojim rođacima različitih veličina, pa tako uz dobru primamu, možete je jako dugo zadržati u velikom broju. Mada su ulovi preko 500 grama jako retki, sa dobrom primamom na pravom mestu, može se upecati jako krupna bodorka, i do 600 grama, što spada u red kapitalnih ulova kada je ova vrsta ribe u pitanju.

Stanište, ishrana i  navike  

U ovom delu ćemo pričati o staništu bodorke, i o navikama u ishrani. Naime, u pasusu iznad, pomenuli smo da je bodorka izrazito jatna riba, koja se kreće u velikim jatima, gde se mogu naći i kapitalni primerci. Potrebno je “samo” namamiti jato bodorki i konstantnim prehranjivanjem zadržati ga jako dugo. Onda je ulov zagarantovan. Ali, da bismo to uradili trebamo znati gde se bodorka krece? Na kojim mestima se zadrzava? Kako se i cime hrani?

S obzirom da je stanovnik svih voda u Srbiji, da vidimo na kojim se mestima kreće i gde se zadržava? Bodorka je ljubitelj dubljih delova stajaćih voda ili voda mirnijeg toka ukoliko su u pitanju reke. Mada, jako je osetljiva na promenu vremena, pa se u zavisnosti od te promene može nalaziti pri dnu, na sredini ili pri samom vrhu vodene površine. Bodorku, dakle, pecamo uglavnom u stajaćicama ili u delu reka gde je mirniji tok. Da bi sebi obezbedila takve uslove, sa mirnijom podvodnom strujom, ona se kreće i zadržava na mestima sa čvrstim i stabilnim dnom, i na mestima koja su bogata podvodnom vegetacijom ili ukoliko nema podvodne vegetacije na mestima gde ima raznoraznih predmeta. To su obično panjevi odsečenih stabala, ostaci drveta koji su oboreni u vodu, ili nekih predmeta koji duže vreme stoje u vodi a što će umanjiti podvodnu struju i zadržati prirodnu hranu koju nanese voda, larve insekata, puževe i ostale raznorazne mekušce, mušice koje padaju u vodu ili se tek izlegnu iz čaure. Ali i raznu hranu biljnog porekla alge, mahovinu i izdanke raznih biljaka. Ne voli travnato dno i uglavnom se kreće iznad trave ukoliko postoji. Idealno je čisto peskovito dno i nalazi se na dvadesetak santimetara od njega, osim u kasnijim popodnevni i večernjim časovima kada izlazi na površinu da sakuplja larve mušica. Omiljena hrana su joj vodeno bilje i larve raznih insekata. U delovima godine kada su vode visoke bodorku možete naći u priobalnom pojasu, ispod tla koje je usekla voda, na poplavljenim pašnjacima, na ušćima reka itd. Najaktivnija u pogledu uzimanja hrane je u kasnu jesen pred početak hladnog dela godine i u proleće nakon otopljavanja. Tada je i najbolji period za pecanje ove vrste ribe, ali ne u vodi koja nastaje topljenjem snega “u snežnici” jer takvu vrstu vode ne voli. Može se pecati čak i zimi ispod leda, ali tada slabije uzima hranu. Pecanje bodorki u leto je potpuno posebna priča. Ukoliko planiramo da bodorku pecamo tokom celog leta i to na jednom mestu, najbitnija stvar je odabir mesta na kome ćemo pecati. Prvo, što treba znati o bodorki u ovom slučaju je to da je bodorka izuzetno osetljiva na neprirodne senke koje padaju na vodu. Od senke ribolovca do senke opreme koja se koristi. Zbog toga je vrlo važno prilikom odabira mesta izabrati upravno ono na kome Sunce neće stvarati takve senke tokom pecanja. I pored toga ,savet je, da se što lakše i nečujnije barata priborom. Još nešto, u vrelim letnjim danima, krupniji primerci bodorke vole da se “zavale” u površinskom delu između trske, pa je povećana mogućnost za ulov ako je potražite i veštačkom mušicom. Ali više o ovome pričaćemo  malo kasnije, u delu koji se tiče pribora i mamaca za pecanje bodorke.

Razmnožavanje

Bodorka se mresti u periodu od aprila do maja kada temperatura vode dostigne 15-ak stepeni i više, i kada počne podvodna vegetacija. Njeno mrešćenje je uslovljeno upravo travnatim dnom, gde polaže ikru. Mresti se u priobalnom pojasu na malim dubinama, ne većim od 1m. Ženka bodorke polaže i do 100.000 komada ikre, a kada je godina pogodna i jako topla mresti se i po dva ili čak tri puta godišnje. Kao jatna riba, svoju doslednost i privrženost jatu, zadržava čak i u dane mresta. Naime, sve ženke ove vrste polažu ikru  u isto vreme i na istom mestu, lepeći je za travu. Desetak dana, a najkasnije do dve nedelje nakon polaganja ikre, izleže se mlađ. Njena ikra podseća na tanke mesne pogačice nalik pljeskavicama. Ova vrsta ribe jako sporo raste i dostiže polnu zrelost, tako da treba sačekati i po tri ili čak četiri godine, u zavisnosti od područja, temperature vode i količine prirodne hrane, da bi bodorka počela da se mresti.

Mamci i pribor za pecanje

Bodorku i nije tako lako upecati s obzirom da je redovni stanovnih svih naših voda. Jedan od glavnih razloga je svakako taj što je jako osetljiva na promenu vremena i temperature vode pa se shodno tome kreće na različitim dubinama. Uglavnom se drži na 20-ak santimetara od dna ali u zavisnosti od prethodno navedenih faktora može se naći i u srednjem toku ali i pri površini u popodnevnim i večernjim časovima kao i leti u vrelim danima. U letnjim danima kada temperatura vode prelazi 30 stepeni, veći, čak i kapitalni primerci, se mogu dobiti mušičarenjem na večtačku mušicu na samoj površini vode i to među biljnom vegetacijom i vodenom trskom. Bodorka se, međutim, peca  uglavnom na plovak a ređe dubinskim sistemom.  Bodorka najbolje radi u rano proleće kada se ostale ribe bude iz zimskog sna i kada su okupirane mrestom i produžetkom vrste. Bodorka čak i tada, tokom mresta, konstantno uzima hranu, pa se u tim periodima godine najbolje i peca, a neretko se dešava da zbog toga stomak upecane ženke bude pun ikre. Traži se na rubu vodene vegetacije u priobalnom delu i idealna je riba za početnike u ovom sportu.

Pošto je jako osetljiva na promenu vremena, tada uopšte ne grize pa ćete uzalud pokušavati. Međutim, kada je vreme stabilno a prehrana dovoljno dobra da se primami jato, te kada dobro podestite dubinu, verovatno ćete kući otići sa punom čuvarkom.

Bodorka se peca kao i belica na ultra fini pribor. Teleskopski štap dužine 4-5m bez sprovodnika apsolutno ispunjava kriterijume za pecanje ove vrste ribe. Za pecanje na nepristupačnim terenima sa strme obale ili ispod drveća, naravno, treba kraći štap. Plovak treba da bude vretenastog oblika što je moguće lakši koji se lako potapa, jer bodorka ne trpi otpor i čim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Idealan plovak  je od od 0,5 grama. Treba da bude podešen tako da iz vode viri samo antena plovka. Udicu veličine od 18 do 14 (u zavisnosti od tipa udice) treba vezati na najlon debline 0,12 mm a ne deblji od 0,14 mm sa predvezom 0,10 -0,12 mm u zavisnosti od debljine osnovnog najlona.

Mamci koji se koriste za pecanje bodorke mogu biti i biljnog i životinjskog porekla. Neprevaziđeni za pecanje bodorke na našim prostorima su svakako crvić i glista. Ukoliko koristite crvića na udicu treba postaviti dva komada. Prvog skroz prevući preko udice, a drugi zakačiti samo na jednom delu na strani gde je glava i na samom kraju kako bi ostao duže živ i živahan kako bi svojim pokretima dodatno mamio ribu. Glista treba da bude takođe živahna na udici. To ćete postići ukoliko je probodete na samom početku i udicom proći kroz nju dok ne prekrije celu udicu. Onda udicom izaći i ostaviti je da jednim delom bude slobodna. S obzirom da se koristi mala udica, jasno je da ni glista ne sme da bude mnogo dugačka. Ukoliko ipak jeste, treba ispoštovati gore pomenuti način stavljanja na udicu i ostaviti jos 1,5-2 cm da slobodno viri i pokretima mami rubu. Ostatak slobodno skratite. Od mamaca životinjskog porekla mogu se još koristiti i manji puševi golaći i larve raznih insekata.

Ukoliko se, ipak, opredelite da bodorku pecate mamcima biljnog porekla, to najuspešnije možete raditi hlebnim valjcima, hlebnim ružama, zrnevljem pšenice, napravljenim mamcima od sojinog brašna, ali su to manje zahvalni mamci od crvića i gliste. Dva su osnovna razloga za to. Prvi, jer ih ostale sitne ribice jako brzo skinu. Drugi, ukoliko se peca na tekućim vodama, usled čestog ponovnog zabacivanja i pod dejstvom matice vode, ovakvi mamci se, sem zrna pšenice, vrlo brzo ishabaju i otpadnu sa udice.

Što se primame (prehrane) tiče, pored one gotove, koju možete kupiti u svim prodavnicama ribolovačke opreme, možete je i sami napraviti jer je prehrana za pecanje bodorke jako prosta i sadrži svega nekoliko komponenti koje spadaju u red životnih namirnica. Evo jedne od mogućnosti:

Stari (osušen) hleba usitniti što je više moguće. Ukoliko imate mogućnost da ga sameljete i napravite brašnastu masu u vidu prezli to bi bilo idealno. Onda tu dodati koncentrat za piliće, pečeno seme konoplje sameljano mašinom za meljanje maka, takođe samleveno pečeno ili prženo  seme suncokreta i po trebi dodati malo uljane arome anisa ili vanile, koje se prodaju u svim bolje snabdevenim prodavnicama ribolovačkog pribora i opreme. Od ovoga praviti kugle veličine pesnice koje ćete bacati na mesto zabacivanja. Obavezno na kraju dodati zemlju iz krtičnjaka ili glinu koja se, takođe, prodaje u prodavnicama ribolovačkog pribora, a koja će vezati ove sastojke i držati kugle na samom dnu. Da li ćete koristiti laku ili tešku zemlju zavisi od vode gde pecate, odnosno, da li je u pitanju stajaća ili tekuća voda. Sve ove sastojke sjediniti u  sledećem odnosu:

1 kg prezli od osušenog hleba
1 kg koncentrata za piliće
1 kg zemlje ili kupljene gline
1 šaka samlevenog pečenog semena konoplje
1 šaka samlevenog pečenog ili prženog semena suncokreta
15-20 kapi vanilinog ili anisovog koncentrovanog ulja

Kada ste sve lepo sjedinili, jednom rukom dodavati postepeno vodu u što manjem mlazu (recimo prskalicom koja se koristi za peglanje veša – fajtanje), uz konstantno mešanje drugom rukom, sve dok ne dobijete polu-suvu ili polu-nakvašenu masu koju ćete ostaviti da odstoji desetak minuta.Ukoliko ste početnik ovu radnju svakako možete i trebate izvoditi uz pomoć prijatelja ili kolege ribolovca.

U ovako napravljenu masu možete dodati 1-2 šake crvića ili iseckanih glisti (u zavisnosti koji mamac koristite za pecanje) da bi ste dodatno pojačali primamu. Pre početka pecanja na mesto gde će stajati plovak bacite 6-8 kugli koje služe da primame ribu na mesto pecanja, a nakon toga bacati po 1-2 kugle na svakih 20-30 minuta, koje će konstantno zadržavati ribu na to mesto.

Primenjivanjem ovakvog sistema prehrane i primame bodorke, uz odgovarajuće vremenske uslove i na pravom mestu, očekujte punu čuvarku.

Bistro !
Nikola Jovanović
Glavni urednik

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook