eXTReMe Tracker
Babuška

Babuška

By on 30/10/2011

 

Ime Babuška
Lokalni naziv Melez, Srebrni karaš, Pastak, Korov
Latinsko ime Carassius auratus gibelio
Familija Cyprinidae
Rod Carassius
Max.težina Do 3 kg
Max.dužina Do 45 cm
Vreme mresta Maj-Jun
Lovna mera Nema lovne mere
Lovostaj Nema lovostaja

 

Babuška (lat.Carassius auratus gibelio ) je riba koja je kao takva otkrivena tek 1931 godine. To je učinio Dr Jagin koji je ustvari otkrio postojanje dve vrste karaša. Onog zlatnog koji je daleko poznatiji i stariji, i srebrni, koji je potom nazvan babuška. Pored “srebrni karaš” lokalni nazivi za babušku su još i melez, pastak, korov, u zavisnosti u kom delu Srbije i Balkana se peca. Za mesto nastajanja babuške kao vrste, se pretpostavlja da je u pitanju daleki istok. Smatra se da su ljudi tamo razvili ovu vrstu ribe i od nje kasnije napravili akvarijumsku “Zlatnu ribicu”. Njen izgled karakterišu maslinastozelena leđa i srebrnosivi bokovi i trbuh. Leđno peraje je sa šiljatim krajevima usmereno na dole prateći liniju tela. To je slatkovodna riba pretežno stajaćih voda – bara i jezera ali se neretko i sve češće može upecati i u rekama sa sporijim tokom.

[flgallery id=4 /]

Intiologija babuške je vrlo slična karašu, sasvim logično, s’ obzirom da pripadaju istoj familiji (Cyprinidae) i istom rodu (Carassius). Dakle, svoju brojnost i zastupljenost u vodama Srbije, i Evrope uopšte, duguje pre svega svom načinu razmnožavanja i polaganju ikre, potom, životnim navikama i prilagođavanju različitim uslovima sredine. Nastanjuje predele bogate podvodnom vegetacijom (trskom, lokvanjima, ninfama, veriegatama, spiralisom i drugim). U stanju je da preživi i u uslovima sa vrlo malom količinom kiseonika, i u vrlo zagađenim vodama pa čak i u mešavini slatke i slane vode. Stanovnik je donjih slojeva vode, znači, prilikom pecanja se traži na samom dnu, mada, preko leta, u određenim periodima dana (kasno popodne i uveče) izlazi i na samoj površini na oko 1m -1,20m od površine i prilazi do same obale. Ipak, najbolja dubina za pecanje (bez obzira na podvodnu vegetaciju) je 2,5 – 3m i tu se dobijaju najbolji komadi.Ko je zainteresovan za pecanje babuške, kvalitetnom primamom (prehranom) i naoružan strpljenjem dok babuška “krene”, može da peca ovu ribu do te mere da neće imati vremena za cigaretu. Onda su i dva štapa malo da bi se uspelo izvaditi sve ono što “zagrize”.

Babuška se razmnožava “ginogenezom” jer u našim vodama još uvek nije pronađen mužjak babuške. Ginogeneza je ukrštanje polno zrele ženke  sa mužjacima srodnih vrsta – Cyprinidae, šaranom i drugom belom ribom. To u velikoj meri objašnjava sve veću zastupljenost “Srebrnog” u odnosu na našeg domaćeg “Zlatnog” karaša, i sve različitije nijanse ove ribe. Ženka položi od 200.000 – 300.000 komada ikre lepeći ih na podvodno bilje, a iz toga se ponovo izlažu samo ženke. Mleč mužjaka se koristi, dakle, samo za iniciranje razvića embriona, ali ne igra nikakvu genetsku ulogu kod mlađi babuške.

Hrani se podvodnim biljem i sitnim vodenim životinjicama. Jako je halapljiva i ima dosta apetita. Koliki je njen apetit govori podatak da babuška skoro za petinu uzima više hrane od zlatnog karaša, a neznatno više čak i od šarana. Peca se na mamce i biljnog i životinjskog porekle u skladu sa njenom prirodnom ishranom. Glavni i najdelotvorniji mamac za pecanje babuške je svakako hlebna ruža a može da se peca i na hlebni valjak, koricu hleba, zrno kukuruza, zrno pšenice.Od mamaca životinjskog porekla koriste se gliste i crvići. Životinjski mamci su delotvorniji u periodu kada je voda hladnija, u proleće i jesen, a u toplijim letnjim mesecima, hlebna ruža i zrno pšenice. Babuška se zimi ne hrani. Hlebna ruža se postavlja tako što se palcem i kažiprstom parče svežeg hleba pritisne uz vrat udice, a potom se obavije (uvije) oko glave udice u obliku ruže. Kada se koriste crvići na udicu se stavlja 1-2 komada u zavisnosti od veličine udice, tako čto se probada na samom vrhu (na zadebljanju pored glave crvića), kako bi mamac ostao što duže živ i aktivan u vodi. Mamce uzima na isti način kao i karaš, tj.na dva načina. Najpre, prvo samo dodirne mamac (plovak se zatrese) a potom ili uzme mamac i krene u dubinu (potopi plovak), ili sa mamcem krene prema površini (obori plovak).U oba slučaja se kontrira kada se plovak ili potopi ili obori. Prosečna lovna težina babuške je od 200 -700 grama. Babuška ne spada u red “boraca” i vrlo se lako izvlači iz vode.

Za pecanje babuške se koristi fini pribor. Pored štapova, kao osnovnog , jako je važan i takozvani pomoćni pribor. Ukoliko se koriste štapove bez sprovodnika, takozvani petljaši, neophodne dužine su od 6-8 metara. Ukoliko se koriste oni sa sprovodnicima (bolonjezi), dovoljne dužine su i 4,5 m a idealni su oni od 5-6 m, koji za pecanje babuške završavaju posao na svakom mestu i usvim uslovima. Najbolje je ipak imati jedan štap bez sprovodnika dužine 7m i jedan “bolonjez” od 6m, ukoliko planirate babušku pecati na nepoznatom terenu. Najloni, monofili, strune (u zavisnosti šta koristite), treba da budu srednje tanke debljine 0,12 – 0,14 mm sa predvezom 0,10 mm. Osim ako ne koristite najmodernije nanofile. U tom slučaju (primer Berkley Nanofil) se koriste ultra tanke varijante sa osnovnim debljinom 0,04mm čija je deklarisana nosivost na čvorovima 1,964 kg i predvezom 0,02 mm sa nosivošću 1,415 kg. Imak, nema potrebe za ovako skupim (ali svakako odličnim) priborom, pogotovu ako ste početnik u pecanju, budući da je to ipak deo varaličarskog pribora. S obzirom da se babuška peca uglavnom u stajaćim vodama, koriste se plovci težine do 2 grama, mada su za manje dubine i daljine najpogodniji plovci do 1 grama, pa cak i lakši, 0,5 ili 0,7 grama. Za pecanje na jezerima za dalja zabacivanja i veće dubine koriste se i klizeći Vagler(Waggler) plovci. Babuška se podjednako dobro peca i na dubinski sistem sa hranilicom, takozvanom fider (Feeder) tehnikom. Od udica najbolje su se pokazale one sa promerom od 18-14, retko kada ima potrebe za većim, pogotovo kod feeder tehnike koja je kod nad ulazi na velika vrata i sve je popularnija.

Bistro !
Nikola Jovanović
Glavni urednik

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook