eXTReMe Tracker
Amur

Amur

By on 28/10/2011

 

Ime Beli amur (lokalni naziv: Kinez)
Latinsko ime Ctenopharyngodon Idella Valenciennes
Familija Cyprinidae
Rod Ctenopharyngodon
Max.težina 30kg. (U idealnim uslovima do 50 kg)
Max.dužina 2m
Vreme mresta Prirodno: maj-jun
U Srbiji: VEŠTAČKI

Amur (lat.Ctenopharyngodon idella) je riba čije su prirodno stanište vode bliskog i dalekog istoka. Potiče iz reke Amur, po kojoj je i dobio ime, i reka u Kini i Sibiru, koje su svojevrsna prirodna granica sa bivšim SSSR-om odakle je amur I stigao u Evropu. Najpre u Mađarskoj, odakle je 1963.godine stigao u vode Srbije, najpre po ribnjacima, a odatle u Dunav i njegove pritoke. Spada u grupu šaranske ribe, dakle biljojeda, koji izuzetno obilno uzimaju omiljenu hranu pa zbog toga i jako brzo rastu. Amur može da dostigne težinu i do 50-ak kilograma i dužinu od preko 2m. Vreme mresta je od maja do juna, a ženka položi i do impozantnih 1 000 000 komada ikre. Međutim, optimalna temperatura vode na kojoj se amur mresti i ikra razvija je 37-40 ᵒC, pa je zbog toga mrest i oplodnja amura kod nas još uvek veštačka. Ikra ove vrste pluta po površini vode pa je tako lak plen ostalim vrstama, što je glavni razlog, uz problem prirodnog mresta, zbog kojeg amura kod nas još uvek nema u dovoljnoj meri. Prosečna lovna težina ove ribe je od 3-12 kilograma, a kapitalnim ulovom se smatra amur od 7-8 kg pa naviše. Karakterišu ga sivozelena leđa i bokovi, beli trbuh i siva peraja. Dominantna su jaka repna peraja koja su nasađena na izuzetno debeo koren repa, i jako lepo građeno vretenasto telo sa prelepim krupnim krljuštima. Taj oblik tela mu daje veliku moć koja u kombinaciji sa velikom težinom koju dostiže, ovu ribu čini neverovatnim borcem. S obzirom na to da je amur još uvek mlada, ili bar relativno mlada, riba u vodama Srbije, iskustva vezana za amura su još uvek nedovoljna I nepotpuna. Svi oni koji nikada nisu pecali amura, ali zato jesu mrenu ili nekog drugog ovekovečenog borca kao što su šaran ili som, treba da znaju da je borba sa njima u odnosu borbe sa amurom prava dečja igra. Zato je jako bitno koji pribor koristie za pecanje amura.

[flgallery id=1 /]

          S obzirom da se amur kod nas peca pretežno dubinskom (šaranskom) metodom, takav treba i pribor koristiti. Šaranski. Sa šaranskim “kovanim” udicama i najlon ne tanji od 0,35mm. Amura je moguće pecati i na plovak u srednjim slojevima vode, na prelazu iz dublih u pliće vode. Tu ga zapravo i treba tražiti, u priobalju, na dubinama ne većim od 2,5m i na mestima sa što konstantnijim dnom bez jakih podvodnih struja.

         Mada je to pravilo za skoro sve vrste riba, za amura treba više nego kod pecanja ostalih vrsta pripremiti mesto za pecanje. To podrazumeva čišćenje mesta pecanja od podvodne vegetacije i to u pojasu od minimum 20-25m u dužinu i 1,5-2m u širinu. Zatim to mesto treba prehranjivati i do nedelju dana pre pecanja, tako što ćemo na obeleženo mesto gde planiramo zabaciti, svakog dana bacati po 2-3 kg kuvanog starog kukuruza, 1kg pravljene pogače od kukuruznog ili heljdinog brašna, i u zavisnosti od godišnjeg doba (jer je amur aktivan tokom cele godine) 1 kg mlade izdanke biljaka koje se nalaze u mikrosredini (ukoliko pecamo u proleće) a koji predstavljaju prirodnu hranu  amuru, zatim određenu količinu lista deteline, celera, spanaća, vrbe  ili trave iz okoline  (ukoliko pecamo tokom leta) ili pak suvog lišća istih biljaka (ukoliko se date u pecanje amura u jesen). Nakon nedelju dana tretiranja područja gde planirate pecati na ovaj način, pristupate pecanju. Mamci koji se koriste za pecanje amura zavise takođe od godišnjeg doba. U zavisnosti kada pecate i na koji način ste tretirali područje pecanja u prethodnih nedelju dana, vršite i odabir mamaca. Ukoliko odlučite pecati na kukuruz ili boilu od kukuruznog ili heljdinog brašna, koristite sistem montiranja na dlaku. To je svakako sve češći i sve učestaliji način pecanja amura, modernim šaranskim pristupom. Ukoliko pak nameravate koristiri neki stariji recept svoga dede, onda koristite list (recimo vrbe, koja je jedna od standardnih namirnica sa amurovog menija), uzmite mladu grančicu vrbe (dužina grančice zavisi od dubine na kojoj pecate, ali izračunajte da vrh sa listovima bude negde u srednjem sloju vode. Recimo, ukoliko je dubina 2m dužina grančice sa listovima bude oko 1m. To će biti dubina na kojoj očekujemo udarac.), oljupite koru i očistite je od lišća, a zadržite samo nekoliko gornjih listova. Zatim na donji deo grančice napravite težište koje će grančicu držati uspravno u vodi (od gline, olova ili nečeg trećeg), za list pažljivo zakačite udicu i čamcem odite do prehranjivanog mesta. Pažljivo spustite grančicu da uspravno stoji u vodi i onda rukom polako najlon dovucite do obale. U svakom slučaju, i sa kukuruzom, i bojlama, ili listom lipe, najlon na štapu neka bude labav a mašinica u “slobodnom hodu”. Dopustite amuru da posle uzimanja mamca a pre kontriranja napravi nekoliko metara jer ga u suprotnom možete izgubiti.

I ne zaboravite, borba sa amurom traje dok se ne nađe u meredovu ili skladišten u čuvarki spremnog za slikanje. Dokle god traju zalihe snage, Vaše ili njegove. Najviše vodite računa onda kada mislite da je borba gotova, jer je amur najopasniji kad “oseti obalu”. Potpuno suprotno šaranu, koji obično u toj fazi već “gotov”.

Bistro !
Nikola Jovanović
Glavni urednik

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook