eXTReMe Tracker
Alexander Lexén - FF: Gde velike ribe rastu (Balkan) - Ribolov

Alexander Lexén – FF: Gde velike ribe rastu (Balkan)

By on 07/05/2016

Dok i dalje traje “veliki lovostaj” i u vreme, još uvek, jako nepovoljnih klimatskih uslova za ozbilnije bavljenje ribolovom retkih vrsta riba koje nisu u lovostaju, te nakon članka gde smo prikazali najnoviji Gaborov film iz Haldorado produkcije o takmičarskom pecanju bele ribe namenjen kolegama fiderašima, i pet Nash-ovih DVD specijala o šaranskom ribolovu u trajanju od bezmalo 15 sati, o taktici, tehnici, sistemima, mamcima i ostalom priboru i opremi koja dolazi iz NASH kompanije, čiji brend sve više dobija na težini u svetu šaranskog ribolova, a koji su bili namenjeni kolegama “šaranašima”, sa ciljem da – koliko je to moguće, i jedni i drugi “ubiju vreme” dok čekaju kraj lovostaja, “bolje dane” i “lepše vode”, evo prave poslastice i za kolege mušičare.

Obzirom, da su sve vrste iz porodice pastrmki izašle iz lovostaja, pa oni nisu toliko “ugroženi” u pogledu zakonskih restrikcija obzirom da se kod nas pretežno mušičari ova vrsta ribe, mada je lipljen – koji je uz pastrmku jedna od najomiljenijih vrsta riba za mušičarenje (naravno, tamo gde ga ima) još uvek u zabrani do kraja maja, ipak i oni imaju svoju “muku”.
I te kakvu – manjak revira na kojima mogu nesmetano i produktivno da se bave svojom omiljenom tehnikom ribolova, pa makar pecali i “samo” pastrmku.
A i tamo gde ih ima, su uglavnom parkovi prirode, zaštićena područja, specijalni rezervati prirode i/ili predeli izuzetnih odlika, gde je listom potrebna doplatna dozvola koja košta u rasponu od 2000 dinara koliko se plaća za područja Sićevačke i Jelašničke klisure, pa do 10.000 dinara koliko košta godišnja dozvola za pecanje na predelu izuzetnih odlika “Klisura reke Gradac”. Dnevne i višednevne su uvek skuplja  varijanta, ukoliko se konstantno odlazi na nekom od njih, a mora se – jer nema “slobodnih” revira gde bi kolege mušičari mogli da pecaju pastrmku ili lipljena u okviru “jedinstvene” republičke dozvole za bavljenje rekreativnim ribolovom. Ono što je poražavajuće je, kada neko i priušti sebi odlazak na jedan takav revir, teško da se može nadati ulovu većem od jednog i po kilograma do maksimalno dva, uz mnogo sreće i provedenog vremena.

U stvari, u Srbiji salmonidnih voda ima, pa bi i takvih (slobodnih) revira  moglo da bude, obzirom da postoje manje planinske ili visinske reke gde je pastrmka autohtona vrsta, ali se takve reke ne čuvaju ( kao ni bilo koje druge u Srbiji), pa se elementarnim kršenjem zakonskih normi, pastrmka (kada je konkretno o njoj reč) izlovljava u, za prave ribolovce neshvatljivim količinama, pri čemu se pecaju jedinke koje su daleko ispod minimalne mere i u količinama koje su daleko iznad dozvoljene dnevne količine. Da zlo bude veće, sve se to radi  prirodnim mamcima – koji su zabranjeni u lovu lipljena i svih salmonidnih vrsta riba, i pomoću kojih, bez velike veštine, znanja i mudrosti – može za vrlo kratko vreme da se (iz)krivolovi jako velika količina pastrmki ili lipljena, a da vrlo često ni jednom te jedinke nisu ostavile svoje prvo potomstvo.

Tako kolegama mušičarima u Srbiji, uglavnom preostaje pecanje bucova i klena, kao vrste riba koje su jedne od retkih koje nisu toliko ugrožene u našoj zemlji (ako uopšte i postoji neka vrsta o kojoj možemo da pričamo da nije ugrožena  – a da nije iz porodice patuljastih američkih somića).
Da li je to dovoljno?
Svakako da nije!
Odgovor leži u komšiluku, malo zapadnije od nas. Kada pogledamo kakve revire imaju Slovenci, Bosanci i Hrvati, u bilo kom segmentu ribolova – pa i mušičarskom, a sa kojima smo do pre dve i po decenije bili u istoj državi i čije su reke uglavnom istog sliva kao i naše, onda tek vidimo koliko je naš nemar destruktivan i poražavajući, što kao posledicu ima sve gore navedeno, i koliko bi moglo da bude bolje za relativno kratko vreme – ako sledimo njihov primer.
Jer zaslužuje da se sledi, zato što imaju jako puno jedinki pojedinih vrsta pastrmki ( i ne samo pastrmki) među najvećima, ako ne i najveće u Evropi.
Preko 10 kilograma po komadu!
Pa mi ni tolike štuke i smuđeve nemamo, ili ih imamo sve ređe i sve manje.

Slovenija: Emin Lager sa glavaticom - marble trout (Salmo marmoratus)

Slovenija: Emin Lager sa glavaticom – marble trout (Salmo marmoratus) – 25lb (preko 11kg)

To nedvosmisleno pokazuje i dvodelni serijal dvojice momaka iz Švedske, Alexandera Lexéna (LeechZilla) i Emina Lagera (BalkanBoy), pod nazivom “Gde velike ribe rastu” (  “Where the big fish rises”).

Prvi serijal snimljen je u Sloveniji na rekama Soči i Indrijci, pecajući pretežno glavatice – marble trout (Salmo marmoratus) i dužičastu pastrmku – rainbow trout (Oncorhynchus mykiss).

Odlazak u Sloveniju 2013. godine, za njih dvojicu nije bio ni prijatan, a još manje pogodan za ribolov. Naime, dočekala ih je jako oštra alpska klima, jesenje vreme sa dosta kiše i bujičavih reka. Koje su kao takve sve – samo ne pogodne za ribolov. A pogotovo ne za mušičarenje. Shodno tome i njihov ulov prva tri dana od ukupno pet provedenih je bio “mršav”, a oni su više vremena provodili proklinjući sudbinu i posmatrajući “bujice” ispijajali pivo. Malo od muke, malo iz zadovoljstva.
Međutim, poslednja dva dana, kada je kiša stala a Soča i Indrijca postale kao ogledalo – sa vodom, čini se, bistrijom od one sa česme, kreće prava avantura a “kosmička ravnoteža” pokazuje svu svoju moć. Za dva dana dobijaju sve ono zbog čega su došli a nisu uspeli u prethodna tri, što za epilog ima ovaj film, na način kako je napravljen, sa mnogim lepim trofejnim ulovima, ali i sa onim kraljevskim od, kako kažu, preko 25 funti (preko 11kg).

Da, u pitanju je pastrmka.
Glavatica – marble trout (Salmo marmoratus). Uživajte !

Par meseci kasnije vraćaju se na Balkan. Ovaj put u Bosni u Republici Srpskoj. U Ribniku – na reci Ribnik. Mušičarski revir na reci Ribnik se proteže od samog izvora pa sve do ušća u reku Sanu. Tu, naravno, važi pravilo uhvati i pusti (Catch & Release – C&R). Kao što je slučaj u Sloveniji, i ovde rastu, žive i zadovoljstvo sportskim ribolovcima pružaju izuzetno veliki matični primerci pastrmki.
Konkretno – potočnih.
LeechZilla &  BalkanBoy su se ovde uputili, takođe na petodnevnu avanturu poput one u Sloveniji, ali sa ciljem da pecaju upravo potočne pastrmke – brown trouts (Salmo trutta).

Bosna: Alexander Lexen sa potočnom pastrmkom - brown trouts (salmo trutta) - 7lb (preko 3kg)

Bosna: Alexander Lexen sa potočnom pastrmkom – brown trouts (salmo trutta) – 7lb (preko 3kg)

Za razliku od Slovenije, ovde je doček bio mnogo prijatniji, i što se tiče vremenskih uslova, koji su za razliku od prethodne avanture bili, reklo bi se – idealni, kao i što se tiče tradicionalnog bosansko-srpskog domaćinskog doćeka. Razume se uz muziku sa ovih (balkanskih) prostora i domaću rakiju, uz ljubazan zagrljaj sa domaćinom Peđom. Pa opet, pa opet… 😀
Za momenat se učinilo da su se Alexander i Emin našli u čudu balkanskih dana i jutra, dobrodošlice i topline kakvu u Sloveniji nisu imali, ali su se brzo navikli na sve. Na “običaje” iskazane  gurmanlucima i hedonizmom, ali i na idealne vremenske uslove. U pravila i karakteristike vode na kojoj će pecati, te o ribljem fondu i navikama riba, uveo ih je kolega Milenko Mita Balaban iz Prijedora.
Uživanje u prirodi, vodi, ribama i ljudima su jedino što im je nakon toga ostalo. Kao i ceo balkanski poduhvat, reklo bi se. Koji nam je podario ova dva filma i zaista lepo prikazan potencijal ribolovnog turizma na ovim prostorima. Zapravo, na najbolji mogući način.
Uz mnoštvo potočnih pastrmki i dosta lipljena upecanih pomoću nimfi ili strimera, došla je i ona prava kao šlag na torti.
Potočna pegava lepotica od 7 funti (preko 3 kg).

Dok čekamo i najavljeni treći deo (koji će verovatno biti snimljen takođe negde na Balkanu samo se ne zna još uvek gde), uživajte u rekama, prirodi i prirodnim bogatstvima i ribljem fondu naših komšija Bosanaca i Slovenaca.
Ovo je svakako nešto u šta će uživati svaki pravi ljubitelj ribolova i prirode, bez obzira kojoj “branši” ribolova pripada.
A za mušičare (pa i UL varaličare) je nedvosmisleno prava poslastica, i svakako prava preporuka da posete neki od ovih revira – ukoliko već nisu, jer ovo je zaista sam vrh evropske ponude ribolovnog turizma ovog tipa.
Kada to potvrđuju momci iz Švedske, jedne od najrazvijenijih evropskih zemalja u tom smislu, onda to zaista i jeste tako.
Sve ostalo je na nama. Da to prepoznamo, ali i da maksimalno iskoristimo potencijal ribolovnog turizma kojeg, čini se, nismo ni svesni, a koji u mnogome može popraviti sliku i ekonomiju Balkana.

Priredio
Nikola Jovanović
glavni urednik

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ukoliko još niste lajkovali stranicu Ribolovačkog Portala Srbije na Facebooku potražite nas OVDE.
Postanite član grupe Ribolovački Portal Srbije ,na Facebooku, i učestvujte u konstruktivnim diskusijama o ribolovu.
Ukoliko ne pratite Ribolovački Portal Srbije na Twitteru, potražite nas @RibolovSrbija.

Ribolovački Portal Srbije

About Ribolovački Portal Srbije

Ribolovački Portal Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook